Дело

124 Д Е Л 0 У последњој линији, препоручује он, место за ова лечишта засебно, и у шумовитом пределу, да није удаљено од вароши, да има доста земље за обрађавање, вртарства и земљорадње, како би се одговорило захтевима и принципима Dr. Mobius-a, кога напред поменусмо, и који сву вредност ових завода своди на организацију рада. Dr. Grohmann, најчувенији управник оваквог завода у Швајцарској, зна из свог искуства лепе последице од столарства, јер болесник, рендишућп даску, радује се, што види плод свога труда. Сем грађевинарства, воћарства са каламљењем, пчеларства, свиларства, може се са коришћу радити и занатн као: тапецирање, мобелирање, цртање, па и штампање. Овако лечиште не треба да прима внше од 100 болесника, и у њему да буде мира и спокојства, јер су и то такође главни услови за лечење. Ту се не сме ншита радити са лупом и лармањем, па чак певање н музика мора бити у што удаљенијим и ограниченијим локалима. Да се свако алкохолно пиће из овог завода има да искључи, о томе су сви сложни. II најзад четврто, и најтеже питање: од куда новац да се набави за подизаље овнх лечишта? Dr. Peretti, на ово питање, овако одговара: ,,На првом месту, цело пптање о подизању нервозних лечишта јесте питање о трошку; оно је решено чим се новчани извори нађу“. У свом извешћу прилазећи овом питању о трошку ближе, вели: Кад се има већ подигнута зграда, његови обртни трошкови не бп задавалн велике бриге и тешкоће. Болесничке касе, оснгуравајућа друштва, н рад ових болесника у заводу, донео би приличну суму за његово издржавање. Dr. Mobius наводн за прнмер један такав завод у Дрезди, у ком се дневно плаћа 2‘50 марака, и то му је доста за своје издржавање. Међутим, ова такса за средњу класу има се сматрати као доста висока. Тешкоћа ове нужде своди се на питање: одкуда новаца за поднгнуће једне прописноудешене зграде? II на ово пптање Dr. Peretti покушао је да изнесе своје иогледе о могућности н изгледу за остварење њено овако: Од државе, на коју најпре морамо да помислимо, сада у овом времену с правом не можемо помоћн очекивати. Beh н с тога не, што се код нас у опште нега болесннка не сматра за државну ствар, но то спада више у дужност округа, среза и