Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 127 И како је та борба у вас, на жалост, довољно неиозната, то доносимо, у изводу, најглавније резултате и закључке пишчеве из оба одељка на које је подељена његова књига. У првоме делу писац слика живим бојама борбу Словенаца са Италијанима, нзлажући нарочито политичко-националну акцију обе народности у крајевима где се додирују, а специјално где се осећа највећи судар међу њима — у Трсту. Износн њихову снагу, свакога посебице, и њихову ватрену а често жучну борбу; средства, којима се служе у тој борби, и у каквом се правцу и облику креће њихова пропаганда. Писац после дугих излагања и зашшљивих појединости из те њихове борбс констатује, да Словенди свуда у провинцији налредују, па и у самом Трсту, који је данас у италијанским рукама и где је центар италијапске интелигевднје и богаства. Његов је закључак, да ће Италијанци, вероватно, и поред њихове веће културе п богаства, и овдс постепено изгубити терен иснод ногу, као што су га већ изгубили у Далмацији. Тај неуспех италијавски писац овако објашњава: њихова акција, пре свега, није тако добро организована као словеначка, и, што је главно, a то није за ирезирање, за успех национални у Аустро-Угарској Словенди имају у њиховој радњн противу Италијанаца потпору државних органа и власти. Послс, и поред све њихове јужњачке прнроде и познатога мерндионалпог темперамента, немају онога словенског одушевљења и издржљивости, коју маниФестују и уносе у борбу Словенци. Најносле, са циФрама у руци, показује напредак словеначкога покрета, који је тако рећи пре два деденијума био у повоју, да не кажемо мртвим свом спавао. Успех словеначки огроман је нарочито на јужним странама, у Истрији, Гориди н на територнји Трста. У другоме делу ове своје књиге писац нам даје слику, исто тако интересантну и поучну, оне борбе, коју води пемачки елемеват са словенским и нталијанским на политнчко-вадионалноме терену у истим крајевима. Трст јс од увек бво једво приставиште в вајкраћи излаз за њ на исток, ва које је германство бацало своје вогледе. II онда, када је Бизмарк истиснуо Аустрију из немачке ковФедерације, а и восле Фравцуско-прускога рата, којом је прилпком остварево немачко ујединење, а Хабсбуршка династија била је увућева да тражи накваде за свој изгубљеви утидај ва Истоку и ка Солуву, Трст, и ако је у рукама Аустрије, вије престајао да буде жељева мета којој павгермависте теже и ирнродво вристаниште њихове pace, које ће их везивати најкраћим путем са свровским и удаљевим истоком. Отуда и видимо у свима овим вубликадвјама, где је реч о евенту-