Дело

128 Д Е Л 0 алном распаду Аустрије, да ће Трст припасти германству. И зато је борба, коју води словенски елеменат са немачким много тежа и спорија, и требаће још много упорнога и смишљенога рада, па да наша браћа Словенци и над њима триумФују. Немачки је елемеиат одлично организован, поред потпоре државних власти на свима линијама, па било то противу Словенаца или противу Италијана. После, тај елеменат потпомаже у разним облицима пангерманска иропаганда, која је у овим земљама захватила дубоке слојеве народне. Па ипак иисад предвиђа, ма и у далекој будућности, крајњи успех словенском елементу, чијој се жилавости и патриотскоме одушевљењу диви. Биће још од интереса да забележимо да, по пишчеву мигаљењу, највећа заслуга за буђење словенске свести међу Словенцима, који у мало што не утопуше у италијанско и германско море, ирипада Французима и Наполеону I-ом за време њихове управе у т. зв. Илирским областима, који су први признали словеначки језик као народни и увели га у њихове школе. Литература о националном пптању у Аустро-Угарској, обогаћена је, као што виде наши читаоци, још једном озбиљном, непристрасном и са разумевањем и зналачки написаном књигом која би требала с правом да заузме место и у нашим библиотекама поред скорагањих одличних публикација којима су писци Ch. Benoist, A. Leroy-Beaulieu, Ch. Loiseau и Cheradame. Ова je књига оштампана из познатог париског повременог листа Des Questions diplomatiques et coloniales (књ. XIII, 1902.), где смо је ми прегледали. н. с. п. Е. Castani Lovatelli, Ricerche Archeologiche. Roma, Loeschen, 1903. 8°, стр. 229. ГроФИца Ерзилија Кастани Лователи (рођ. 1840) једна је врло учепа и оштроумна жепа и елегантна списатељка. Њена дела (Thanatos 1888, Antichi Monumenti Jllustrati 1889, Miscellanea Archeologica 1891 ii Attraverso il mondo antico 1901 и др.) баве ce o класичном старинству, a понајвише o грчкој и римској Археологији. На том пољу гроФица ради двојако: она истражује, или обрађује интересантне теме за шири круг читалаца. Њене научне списе јако цене у Италији; то се може видети већ по томе, што је она, једина од жена, удостојена чланством Краљ. Академије de Lincei.