Дело

132 Д Е Л 0 нашег веселог Августина — Матоша), који се користио том приликом, да изгрди и старо и младо у нас, и да учини ово откриће: да је, узевши у опште, и цела српска књижевност копија великих писаца из — Загреба! Покојно београдско Коло, иосле једне занимљиве историјице, коју је уредништво тога листа имало са Дучићем^ донело је од једнога безименог писца, у виду књижевне књитике, један, 1Ш више ни мање, но циничан памФлет. А Босанска Вила нашла је у Бечу једног младог човека, који је био про<то пемилостив и који нам је том приликом извео, пун пратерскога духа и внтешгва, невероватне теорије о лирици. У нас се, на жалост, књижевни производи и новине не оцењују увек по њиховој нравој, књижевној вредности, већ по симпатијама и везама, које критичари гаје и одржавају са појединим писцима, према књижевним, политичким а често и безбојним таборима, на које су нодељени у нас и једни и други. Ми најтоплије препоручујемо нашим читаоцима ову лепу, одабрану и елегантну збирку страних Балада и песама у изврсно.че Француском преводу, која садржи у себи и неколико огледа из модерне српске књижевности. н. Срнска Краљевска Академија. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење. Књига II. Стари српски записи и натписи. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Књига II. Београд. Државна штампарија краљевине Србије. 1903. Цена 6 динара. Велика 8°, страна XV -)- 482. Ланс у ово доба издала јс Српека Краљевска Академија, као прву свеску свог Зборника за историју, језик п литературу српскога народа, прву књигу Старих српских записа н натпнса, што их је скупио и средио академик Љуб. Стојановић. Појаву њихову Дело је одмах похвално пропратило, па му паде у део да и другу књигу иоздрави добродошлицом. Она је по броју записа и натписа богатија од прве, јер их пма 2639, т. ј. 552 више, а такође је у њој већи број, два пута, и сасвим вових (трећина свих у овој књизи, 881) а и више од трећине раније издатих а сад тачно проверених, тако да их је остала тек