Дело

134 Д Е Л 0 ХБЦфрс стефдмн тц? де^вд: сцд «дн KY#e кед значе « седв вм»(?) лк>бнмк Брдт» стефднк lepnoinvK п)рд,\окнуаннн» (незатајано I, y и једном д, речи расгављане онако тек, удешавано да s, које се често јавља, дође с почетка и на крају одељака, који тобож треба да су засебне речи). У бр. 2438 затајан је запис без сумње кобинадцјом Даничићева начина и онога у бр. 1957 из I књиге, где се место писмена ставља онолико тачака колико у његовој бројној вредности има јединида, десетица или стотина. Првих шест знакова значе тако 0 т е ф л м (ако још трећи знак не буде н него н), остало се не може прочитати, док се не би добио бољи препис. Затајивач јединице не обележава ничим, десетиде правом цртом, а стотине облом слитном. Загонетка за име т бр. 4304 разрешена је у Гласу L1II. Име је Филип, односно фшппос* јер је то прост превод с грчког. У бр. 3234 име писца м#д-«е^лЋ јесте ткоднмЂ, дакле затајано по трећсм иачину (Гл. LIII), узето само по једно слово у буквици у десно, или (треће и ието) у лево, а без икаква обележавања тачкама озго или оздо. После тога имена има још т, што би, по истом начину, било оу, те би тај натпис био или непотпуно очтван, (очекивало би се још место пишчево), или га је сам писац прекинуо ту. У бр. 4445 нма опет име у загонеди рачунској, из које излази бгстрдтег, где би v било и и и ј (као у mohccv и др.). Једино би могла бити омагака пигачева у другом писмену, гдс по загопеци (1 —[-2) излази г а треба (l+l) т. ј. к (v). Д. к.