Дело

која треба да изнесе шеснаест свезака. завршиће скоро посао свој. Видели смо свеску четрнаесту, те he свакако ускоро пзаћи и последњс две. Историја српског народа. — Профетр Миленко ВукићевпИ, сарадник наш. јавља нам да се завршује штамиање прве евеске његове Псторије ерпског народа, од којејелане изишла друга књпга н свуда била нвобично срдачво прихваћена. Она је намењена у нрвом реду ученицима. али пије сувопарап уџбеник, више је удешепа за читање, те he наћп доста читалаца и ван шкиле Знаменити Срби XIX века. Изишла је п 12 свеска за ову, 11, годину, те је п ова завршена. У њој су слике и бнографије Миле Вукомановн11К(‘ 1>укове, Драга Памучпне, Светоаара Марковића, Нрота Јована Шорака. Атанасија Герецког п Тоше Јовановића. Иоторијадубровачке републике. Српска дубровачка штампарпја A llacaрића отпочела је ппз издања под ouштим именом „Српека Дубровачка Билиотека.“ Као прва књига ове бнблиотеке штампан је превод познате Енгелове Историје Дубровачке Републике. Овај је превод израдио иок. дум Иво ОојановиЈз, канонпк: али ово није само превод, већ је дум Иво унео и „пеке примједбе и филозофијска размиш.нања“ II наставио, служећи ее Хербером и неким рукоиисима, Историју дубровачку онде где је Енгел стао (Енгел је завршио падом Дубровнпка у фрапцуске руке 26 маја — п. н. — 1806) и дотерао до данас. Научна вредниет ове Енгелове исторпје нозната је добро ученоме свету. Зна се да ју је ппеао служећп се Рацијем, Орбином, Лукарићем и другим до његова времена још нештампаним летописпма дубровачким. Поузданије историске грађе Енгел није имао у рукама, те је п његова исторпја врло малп напредак пр«*> ранијим исторнјама и летописич Шта внше могло би серећида је застала иза Растпћева летоппса, Kojei 1%пгел спомиње, али као да ra hh'P 1мао целога већ у одломцпма. Даи иак кад је на свет објавл.ено при.тчпо архнвске гра^е нз дубровач! архиве, која баца јаспу еветлост иа длровачку неторију, научпицине могу нтн задово:вни оним и онаким матш ја-1ом встораским какнје у Енге.i<>в<' 1сторнјн. Ове напомене, које је дум I в<» од евоје стране додао овој нсro:in. иеповећавају јој нп научну mii герарну вредноет; то су обично <|iii к I >Фцј< ка разннш.вања—како еам дум во каже а ве допуне в иснрап? сачвх исторнскнх чнњеница. A im ипред гвега тога овај превод Епп* зе Игторнје инје па одмет: оп мож( м дужнтн прилично онима који \oh»* i једном месту да нађу колико 11 ' in авештења о истиријн д^броиачк чепублнке. Сем тога иадамо се ia t 1 кa.мга постаћи ког Дубрившнва да се ода проучавању iieToplf евога родвога града. који 1итд; fine тако славан и чувеп надалек а сада као да !е заборављен и од 10јих ро1)еппх синова, јер онп iaiia< а оеман>еннтерасуЈудубровачк< прошлошћу пего лн гтрапци. У датку наппсао је сам дум Иво iii rnpiy дЈ'бровачке реиублике од1806 до нашвијега доиа. Овај додатак мвогч инше вреди него Енгелова HcTopia, јер у љему читалац може наћи уно обавештен.а о животу у ДуСф(нику у 19. веку. На крају је „разг .ор пзмеђу иисца, госпара Луке i рађанна. Софроиијаученика, Нпко.ле Букал сељавина.“ Предмет је разговору шременополитичвоидруштвено етањ*“ Дуоровнику и мишљење даiiauiifcv Дубровчана о прошлости дубровахој. Они којп се тиме интересују, ihn he у овоме разговору доста обаветгења. На крају дужност нам.је 138