Дело

Б Е ЛЕ Ш К Е 139 да пихвалимо иредузеће Српске Штам парије у Дубровпику н желимо да oii' пође добрим н поузданим путем, је од њега, ако се само правилно изведе може иматп велике корпсти не еам' српскн народ у Дубровннку него и целој Далмациш. — Ова прва књпг: „СрпскеДубровачке Библиотеке" стај 4 круне. Dubrovčani su Srbi. — Српска Дубро вачка Штампарија почела је ове го дпне издаватп Српску Дубровачку Би блиотеку штампањем Исторпје Дуб ровпнка од Енгела, коју је иревес донунио н наставио пок. дум Иво Сто јановнћ. Ово дапа добисмојош једн књигу пз те колекције, трећу свеск> у којој је чланак под горњим именол прештампан из листа Dubrovnika. > њему „Србн Дубровчани“ обарају твр дње ,Hrvata iz Dubrovnika" који еу књижици Dubrovčani, jesu li Hrvati (прештампаној пз Crvene Hrvatske 1892 силом пзводплп и доказпвалп да с. Дубровчанн Хрвати и да су се уве осећалп тако а нпкад Србима утврђују познату истпну да су Дуоров чанп Србп. Књига има 46 стр. ве: 8°, стаје 50 иара. Општа историја. — Професор Лук Зрнпћ наставпо је штампање уџбеник свог за петорпју ошлту у средњи школама: наштампаоје. као рукопис IV део, Исторпју Средњег Века, кој је баш нарочпто потребна. 6џбенп нам се овај парочпто свпђа с тог што се на њему, и ако се ту излаж исторпја општа, видп да је српскв унето је довољно иеторије српско народа, а поклоњена је осооита па жња историји најближих нам народ! словенских. Књига има 214 стр. ве лике 8° п стаје 3 дпн. Хронолошке таблице. — Професор Hi кола Јанчић, желећи да олакша ђацг ма еавлађпзање псториског мазерпј што има да се пређе у средњпм школама. саставио је и штампао Хронолошке таблпце од најстаријега до најновпјега времена. Посао врло похвалан, али би ииак било боље оставптп да га свуда сврше сами ђацп за се, као домаћи облпгатан рад. Пред самим текстом је увод о хронолошкпм системима, деобп времепа, нешго ненотпун н несређен. Саме таблпце, које свакако треба да служе само као подсетник опима којп су учили н научили историју, а пс тек уџбеник, из кога he је паучити, — пису израђене у свпма партпјама подједнако: поред већине скучајева, у којпма је, добро. назначено поред године само нме лнчности или догађаја. има их у којима се и ирича, н то баш оно што су ђаци, без сумње, пајбоље запамтили, те пх и не треба подсећати, на пр. код г. 570 о Хорацпју Коклу н Муцију Сцеволи, 306—337 II др. Боље би било да су све назнаке што краће, те би их онда могло бити и што впше. Још једиу напомеву, која се пе тпче баш непосредно само овпх Хронолошких таилнца. Требало би пиеање имена, парочито класичних народа, штоје могућиовише уједначити, да не буду, као овде, .једно поред другог: Кадмос, Дардануе, Лајос, Талес и Едпп, Етеокле, Траеибуло и др; Род п Самое и др. Очекивали смо бољи српски језик у школској књпзп, а не на up.: одлази код Јосифа: убивен: честу употребу трпног стања (слонови, који дотле не беху виђени: Коријолан... убивен од Волска) н броја (неодређеног члана?) један (Архимеда уби један римски војнпк док овај разрешаваше .једаи геометријскн нроблем и др.); честу употребу вербалних именица (Тројан је бпо у Германији, када дознаде за усиновљење од стране Нерве); језуитски ред, кога је основао Лојола; и др. He впдесмо никаквих података из наше историје (а моглн се п ohii унети. краћи, на ра-