Дело

188 Д Е Л 0 која треба да изнесе шеснаест свезака, завршиће скоро посао свој. Видели смо свеску четрнаесту, те ће свакако ускоро изаћи и лоследње две. Историја српског народа. — Професор Миленко Вукићевић, сараднпк наш, .јавља нам да се завршује штампање ирве свеске његове Исторпје ерпског народа, од којејелане изишла друга књпга и свуда била необично срдачво нрихваћена. Она је намењена у првом реду ученицпма. али није сувопаран уџоеник, више је удешена за читање, те he наћп доста чпталаца и ван школе. Знаменити Срби XIX века. — Изишла је и 12 свеска за ову, II, годнну, те је п она завршена. У њој су слике п бпографије Мпле Вукомановићке Вукове, Драга Памучине, Светозара Марковпћа, Прота Јована Шорака, Атанасија Герецког и Тоше Ловановића. Иоторијадубровачке републике.—Српска дубровачка. штампарпја А. Пасарића отпочела је низ пздања под општим именом „Српска Дубровачка Бплиотека.“ Као прва књнга ове библиотеке штампанје превод нознате Енгелове Историје Дубровачке Републике. Овај је превод пзрадпо иок. дум Иво Сојановић, каноник; алн ово није само превод, већ је дум Иво унео и „неке ирпмједбе и филозофијска размишљања“ и наставио, служећи се Хербером п неким рукописима, Исторпју дубровачку онде где је Енгел стао (Енгел је завршпо падом Дубровнпка у француске руке 26 маја — п. н. — 1806) и дотерао до данас. Научна вредност ове Енгелове историје иозпата је добро ученоме свету. Зна се да ју је иисао служећи се Рацијем, Орбином, Лукарићем и другим до његова времена још нештампаним летописима дубровачким. Поузданије псториске грађе Енгел нпје имаоурукама, тејеињегова историја врло мали напредак према ранијим псторијама и летописпма. Шта впше могло би се рећи да је заостала иза Растпћева летоппса, којега Енгел спомиње, али као да га није имао делога већ у одломцпма. Данас иак кад је на свет објављено прпличпо архивеке грађе из дубровачке архпве, која баца јасну светлост на дубровачку историју, научнпци не могу бити задовољнп онпм и онаким матернјалом псторискимкакије у Енгеловој Историји. Оне напомене, које је дум Нво од своје стране додао ово.ј исторпји, пе повећавају јој нп научну пи литерарпу вредност: то су обично философпјскаразмишљања — како сам дум Иво каже — а не допуне п исправке са.мих псториеких чињенпца. Али п иоред свега тога овај превод Енгелове Историје није на одмет: оп може послужити нрилично онпма који хоће на једном месту да нађу колнко толико обавештења о исторпји дубровачке републике. Сем тога надамо се да he ова кн>пга постаћи ког Дубровчапипа да се ода проучавању псторије свога роднога града, који негда беше тако славан и чувен надалеко. а сада као да !е заборављен и од својих рођених синова, јер они данас као да семањепатерасујудубровачком прошлошћу пего лп странци. У додатку наппсао је сам дум Иво исгорију дубровачке реиублике од 1806 до најновијега доба. Овај додатак мвого више вреди него Енгелова Псторија, јер у њему чпталац може наћп пуно обавештења о жнвоту у Дубровнику у 19. веку. На крају је „разговор пзмеђу ннеца, госпара Луке грађанина. Софронијаученика, Николе Букала сељанпнаЛ Предмег је разговору савремено политпчно и друштвепо стање у Дубровнику и мишљење данашњпх Дубровчана о прошлостп дубровачкој. Они који се тиме ннтересују, наћи he у овоме разговору доста обавештења. На крају дужност намје