Дело

Б Е Л Е Ш K E 139 да похвалимо предузеће Српске Штампарије у Дубровппку п желимо да оно пође добрим и поузданим путем, јер од њега, ако се само иравплно пзведе, може имати велике користи не само српскн народ у Дубровнику него и у Целој Далмацшп. — Ова прва кшпга „СрпскеДубровачке Бпблиотеке" отаје 4 круне. Dubrovčani su Srbi. — Српска Дубровачка Штампарија почела је ове годпне издаватп Српску Дубровачку Бпблиотеку штампањем Историје Дубровннка од Енгела, коју је превео, донунио н наставпо иок. дум Иво Стојановић. Ово дана добисмо још једну књигу из те колекције, трећу свеску, У којој је чланак под горњим именом, ирештампан пз листа Dubrovnika. У њему „Србп Дубровчанп" обарају тврдње „Hrvata iz Dubrovnika" који су у књпжици Dubrovčani, jesu li Hrvati? (прештампаној пз Crvene Hrvatske 1892) силом пзводплп п доказпвалп да су Дубровчани Хрвати п да су се увек осећали тако а никад Србима — и утврђују познату нстпну да су Дубровчанп Срби. Књпга пма 45 стр. вел. 8°, стаје 50 пара. Општа историја. — Нрофесор Лука Зрнпћ наставио је штампање уџбеника свог за историју оишту у средњим школама: наштампаоје. као рукопис, IV део, Историју Средњег Века, која је баш нарочпто потребна. Уџбенпк нам се овај парочпто свпђа с тога што се на њему, и ако ее ту пзлаже псторпја општа, види да је српски: унето је довољно историје српског народа, а поклоњена је особита иажња историји најближих нам народа, словенскпх. Књига има 214 стр. велпке 8° п стаје 3 дин. Хронолошке таблице. — Професор Никола Јанчпћ, желећи да олакша ђацпма савлађпзаже исторпског матерпја што нма да се пређе у средњим школама, саставио је п штампао Хронолошке таблице од најстаријега до најновијега времена. Посао врло иохвалан, али бп ппак било боље оставпти да га свуда сврше сами ђаци за се, као домаћи облпгаган рад. Пред самим текстом је увод о хронолошкпм системима, деоби времена, нешто непотиун п несређеп. Саме таблице, које свакако треба да служе само као подсетник онима ко.јп су учили и научили историју, а не тек уџбеник, из кога. he је научитп. — нису пзрађене у свпма партијама подједнако: поред већине скучајева, у којима је, добро, назначено поред годпне само име лпчности пли догађаја, има их у којима се ir прпча, и то баш ово што су ђацп, без сумње, најбоље запамтили, те пх п не треба иодсећатп, па пр. код г. 570 о Хорацију Коклу н Муцију Сцеволи, 306—337 II др. Боље би било да су све назнаке што краће, те бп их онда могло бнтп ii шго впше. Још једну напомеву, која се не тпче баш непосредно само овпх Хронолошких таблица. 'Гребало би писање пмена, нарочпто класичнпх народа, штоје могућновише уједначптп, да не буду, као овде, једно поред другог: Кадмое, Дардаиус. Лајос, Талес и Едип, Етеокле, Трасибуло и др; Род и Самос п др. Очекпвали смо бољи српски језик у школској књпзн, а не на пр.: одлазн код Јоеифа: убпвен; чесгу уиогребу трпног етања (слонови, који дотле не беху ви^ени: Коријолан... убивен од Волска) и броја (неодређеног члана?) један (Архимеда уби један римски војннк док овај разрешаваше једап геометријски проблем ii др.); честу употребу вербалних и.меница (Тројан је бпо у Германији. када дознаде за уоиновљењс од стране Нерве): језуитски ред, кога је оеновао Лојола; и др. He впдесмо никаквпх података из наше нсторије (а могли се и они унети, краћп, на ра-