Дело

140 Д Е Л 0 чуп поменутог распрнчавања) а мало из словенскнх (нема на пр. о Ћирилу н Методију ништа). По свему нам се чини да је књпга рађена на брзу руку, брже него би требало. Има 115 стр. мале 8°, стаје 1,20 дпн. Француски часописи о 29. Мају у Србији. — Бпће од интереса да забележимо по.јаву неколико чланака из француских повремепих листова, поводом београдских догађаја од 29 маја ове године. Ми смо их прегледали са великим пнтересовањем, и отш су пас много више задовољилп од писања дневне штамие, јер су били правичнијп ii непристраснијн од овпх последњих. Међу њпма истичемо нарочито ова четири члапка, који пзпђоше пз пера познатих француских ппсаца а угледаше света у виђеним иарискнм иовременим листовима. У свакоме од OBiix чланака третнра се 29. Мај са неке нарочите тачке гледишта. a сви скупа дају нам једну слику. којом се објашњава неминовност београдских догађаја, које је великп део европске штампе био схватио погрешни. To су: прво, симпатичан п болећиви чланак нашега пријатеља Г. Albert Mallet-a, Alexandre l-er de Serbie y Revue de Paris од 1. Јула. I'. Мале, као пређашњи наставпик пок. Краља Александра, у чијој је интимности провео нуне две године, износп нам своје успомене и опажања из тога невпнога и још нежнога доба иок. краља излажућинамњеговелпчне особпне. начип његова васпитања п образовања, домаћи раздор у дому његових родитеља, што пам све у .чногоме раеветљава доцније понашање п дела Краља Алексапдра. И за све то посе одговорност, поред tnera самог, свесно или несвесно, његови родптељи и намесиици, које су пмалп ту делнкагну мисију да га спреме за владаоца Србије. У овоме чланку има етварп које су се отеле ислод пера нашем иријатељу под још евежим п првим утисцима београдскога догађаја, и о којима данас Г. Мале суди, извесно, хладније. Mn верујемо у његово иекрено пријател>ство и оданост према српскоме народу, те се надамо да he и у будуће, као и до сада. поклањатп етално своју пажњу свему што је српско. — Другн чланак, у виду сталне месечне хронике, ионово у Revue de Paris, од 15. Јула, под натппсом Pn Serbie, написао је Г. Victor Berard, опет један од наших иознијих иријагеља, којп п ако јеленофил по образовању и ирвим симиатијама, не крије своје ocehaje ни према нама Србима. Да би објаснпо догађај од 29. Маја и уочио љегов правп значај, он је у појединоетима изнео. можда боље и тачнпје пего пко до сада у Француза, тридесетогодишњи кобниутицај Краља Милана у Србији иа спољну и унутрашњу политику, на крал>а Алексапдра и све друге факгоре уземљп. У тој његовој пустоловској политпци и сталној и непроменљивој борби према огромној већинп свога народа, народној радпкално.ј странци, н у његову утицају па свога сина u његову десетогодишњу владавину. Г. Берар налази одгонетку догађаја од 29. Маја, који и он сажаљева, по форми и начину извођења, али којп је био немппован. Изашли би из оквпра једне белешке, кад би пренели многа лепа п тачна места из његова одлична чланка, који препоручујемо особитој пажњп нашпх иросвећених кругова. а нарочито његов завршетак у коме је реч о писању европске штампе о томе догађају п нелогичноме захтеву да се казне завереницп. — Трећп чланак. опет у облику хронике, донела је Revue politique et parlamentaire, y 109. свесци од 10. Јула, и.з пера Alcide Ebray-a. Овај хроничар, регистрирајући познате догађаје п утп-