Дело

Б Е Л Е Ш К Е 141 сак. који су опи изазвали у Евроии, као и тешкоће које су стављане Србпји том приликом, исгакао је нарочито легалност црилика у земљи после катастрофе и образовање иривремене владе, која је, па основу Устава, сазвала Народно П|)едсаавппштво да пзабере повога Кра.ва на упражњенп престо. — Чегврти чланак ко.ји носи натпис La conscience d' un peuple и који je иубликован у јулској евесци пајповијег француског часоипса Renaissance latine. од Georges Gaulis-a, позпатог и нашпм београдским круговима, који ее баве маћедонским питањем. „Савест једнога народа", какав натпис носи његов чланак, то је савест српскога народа! Г. Голис ’e хтео психолошли да аналише догађај од 29. Маја у Београду п оно расположење духова у Квропп према нашем народу тим новодом. Hnje ннкакво чудо. то је у главноме његова мисао, што је савест српскога народа дозволпла да се изврши опо у београдском двору, кад је ту савест формирала Европа разним многобројним примерпма из екорашње ирошлости и садашњосгп, као покољ Јермена, енглеско-бурски рат, п т. д. Questions Exterieures (1901—1902. г.). — Скоро је изишла у издању књижаре Армана Колена у Паризу ова књига Впктора Берара. Впктор Берар од дужег времепа пише у „Revue de Paris" чланке о француској спољној полптпцп. Сваког месеца трегира .једно или више њенпх нитања. < >н не излаже потиун п спстематскн преглед свпх догађаја, који су се десили у току времена, ннти говорн о свим аферама, о којима је Француска дппломацнја водила преговоре. Трудпо се да не говори о нитањима, која су била кратка века и иролазиа значаја, да би могао обратитп што већу пажњу на пптања од стална иптереса п дога века. Пзносећи пред читаоце помепутог париског часоппса .једно или више гаких проблема, почиње увек најпре са иређашљим стањем ствари, за тпм прелазп на садашње њихово стање и завршава чланак са могућним решењем питања, разуме се. опако како он сам налази да he битн. — Охрабрен леиим пријемом, на који су паишли његови чланци у читалаца „Revue de Paris“-a, нарочито због краткоће у излагању и леиа прегледа самих третираппх иитања, скуиио је седам чланака (дугови п путови у Турској, Панама, гриполиско питање, епглеско-јапански савез, јужно-афрички рат, шпанска краљевина, Енглес-ка и мир) у књигу, чији је наслов rope пеппсан, падајући се да he бптп лепо примљени и од остале публике — нечиталца поменутог ревиа. Значај pace у светској привреди. Милан llonoBiih, уредник Трговачких Новина у Н. Саду. штампао је под горњим и.ченом расиравицу на 19 етрана мале 8°. која стаје 0,30 дин. У њој се писац труди да насупрог немачком нрофесору Ј. Волфу, који у погресу нарочпто н готово пскључиво истиче значај pace, потре значај њен, потисне ra па нижи ступањ. а пстакне значај средпне, организације n др. Намера заиста похвална, али такође и неоснована. напотребна, те и безиачајпа. Апсурдно је n боритп се против аџсурдности. Туберкулоза. У тешкој борби човечанства са једним од највећнх му непријатеља, хуберкулозом, почпњемо ii мп узимаги виднија учешћа. Поред оснпвата Друштва за чуван.е народног здравља чији he рад бпти упућен u ua сузбијање њено, почињу се и у нас јављати иопуларни списп којпма је цил> да пас упозпају с том опасно.м бољком, с предохранама од ње. Ланске је годпне папчевачки физпкус др. Љуб.