Дело

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ од ДОБРОСАВА М. РУЖИЋА (СВРШЕТАК) VII Хајнеова делн Хајне је био не само одличан песник, но и изредан мислилац, и политичар. Жалосно апсолутистично стање у Немачкој, где је свака слободоумнпја мнсао прецртавана црвеном писаљком цензорском, изазивало је најжешћу осуду од његове стране, a то своје нерасположење исказивао је на њему својствен начин: подсмевајући се и шибајући својом сатиром. II то је било све; да своју мисао приведе у дело, да је оствари, то није могао. У политшш је дакле био само на речима, што он и сам у писму Варнхагену признаје: да хоће само да говори. Интересантан је одговор његов Коти, кад му је овај јавио како краљ (баварски) радо чнта „анале“ (које је Хајне уређивао). „Ја мислим — одговорно му је Хајне — краљ је доста паметан, да сабљу цени по њеној оштрпнп, а не по доброј или рђавој употреби“. Хајне је почео да пише песме још у детињству. Тако је прву песму од 4 строфе написао у 12-oj години, честитајући родитељима дан венчања. А у 16-oj години написао је песхчу „Belsazar“. Друга му је тад песма била „Једној певачици кад је певала једну стару романцу“. Та певачица била је Каролина Стерн (умрла 1880 год. у Берлину, у дубокој старости). Те је године написао и „Два Гренадира“. Појава његових иесама изазвала је сензацију. Прве песме штампао је у Берлину 1821 год. а путничке слике изашле су тек 1826 г., и њима се публика