Дело

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 147 дивила, свакога су изненадиле слободоумне мисли и нов начнн излагања тих мисли. У Немачкој су их одмах забранили. Први хонорар од песама био је у томе, што му је издавач поклонио 40 комада књига, и Хајне је био тиме задовољан, јер му пре тога Брок није хтео песме да штампа. Хонорар од путничких слика био је већи, и њега је утрошио правећн излет у Нордернеј. Нзмеђу првих песама и ових путничких елика биле су нове песме и две трагедије, „Алманзор" и „Ратклпф“. Крајем Јануара 1821 год., гледајући у позоришту ,,Ahnfrau“, дошао је у такву екстазу, да је спевао — како сам вели — „једним потезом и без бруљона“ трагедију „Уиљем Ратклиф“, и при писању слушао је — вели — како му над главом лепрша крилима нека птица. „Ратклифа“ је Хајне сматрао за своју најбољу трагедију, и спевао ју је за три дана. Како су сувременици мислили о Хајнеовим песмама, навешћу .једно приватно писмо, писато Рахели Варнхаген, од човека који је био не само вешт дипломата но се и сам добро разбирао у књижевности. To је био Генц, и он, 19 Октобра 1880 г., пише г-ђи Рахел: како у Бечу само један човек симпатише овнм песмама, a то је мајор Прокеш. „Са њим се сатима купам у овим меланхоличним слатким водама. Шта више, песма коју Би хвалите дража ми је од Шилерове о истом иредмету, макар да ја њега вазда цепим. Чак и оне које личе на хуљење Бога (као ,,G6tterdammerimg“, „Fragen“ и т. д.) читам са дубоком емоцијом, и сам себе осуђујем због тога, што их тако често и тако радо читам. Такве, као што су у Лирском Интермецу op. XXXII и XXXVII, могао бих по читав дан слушати. У мојој најранијој младости нисам био тако заузет за појезију као данасЛ... „Идеје или књига Le Grand“ (1826) није ништа друго до песма у прози. Његов биограф Прелс обележава их као сатпричко-појетички-фантастичне, и вели: да је Хајне у тај автобиографскп фрагменат покушао да унесе чист слободан хумор. А за њих Хајне пише Мозеру: како је досад показивао само виц, иронију п ћуд, a join никада онај чисти, исконски пријатни хумор. Хајне док је био млађи, и здравији, много је путовао, и слике које је са тог путовања изнео, одликују се лепим стилом, свежином, и пријатним хумором. He зна човек чему пре да се диви, да ли енглеским фрагментима, или писмима из Италије, 10*