Дело

150 Д Е Л 0 Хајне је волео море, дивио се његовој бескрајности, заносило га шуштање његових таласа, раздраговала боја његова, и у његовим песмама Северног Мора опевао је и описао море — по признању самих противника — верно и величанствено.. Нз песама са Северног Мора наводпм као оглед једну (коју је превео г. Миле Павловић): „Пешчап спруде и слабачка трско, Шумни валп п ти море мрско, Више вам се поверити нећу. Све тамнпје мрачно небо бива, Све то дивље срце буру скрива. Снажном руком са порвешкпх гора Ишчупаћу понајвећу јелу. Умочићу у ватрену Етну II у гротло пламеноме ждрелу, II на мрачном небесноме своду Пламена ћу псиисати слова: ,Агнеса, ја те љубим‘.“ и т. д. Ову је песму доцније препевао г. С. Д. Мнјалковић и штампао у „Колу“ (I књ. св. III ст. 150—151) коју ради упоређења паводим: ^Ломка трско, ситнп жалу, Течни вали, ја вам више He поклањам вере своје! Све мрачније поста небо, Помамније срце моје. II ја сважном руком својом Из норвешкпх чарнпх гора Чупам јелу понајвишу, Замачем је у огњено, Зажарено гротло Етне, II дивовеким пером овпм. У жив огањ умоченпм. По мрачному небу пшдем: ,Љубим те, Агнеса‘.“ и т. д. Занимљпва су његова писма о позоришту, где додирује тему, зашто Немци немају веселих и шаљивих игара. Он спори, да је томе бојаги узрок озбиљност њихова, или што немају политичких слобода, јер нх је Шпанија имала и за време ннквизиције, а Хина их има и данас. Напротив, Хајне тврдн, да за веселе и шаљиве игре треба да је земљиште ђубровнто, јер оне успевају онде где браколомство игра главну улогу. II док нпр. Немци у љубави опевају и славе само невиност девојачку, код