Дело

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 149 У француском журналу „Europe Litteraire“ писао је историју новије литературе у Немачкој (II издање 1836 год. иод насдовом „Романтнчна школа“, на француском под именом ,,De Г Allemagne)/'1 Јулијан Шмит за ову Хајнеову „Романтичну школу“ вели: да је то најзнатније што је песник поред својих најбољпх песама написао. Ни један доцнији крптичар и историк није суштину немачке романтике оштрије и карактеристичније аналисао. Сви се слажу да је то најдуховитијп спис Хајнеов, писан с најдубљим разумевањем и великом објективношћу. Живећи у Паризу Хајнеов је углед све више растао, и док су његови чланци у аугсбуршким „Општим Новинама“ правили сензацију, дотле су његови радови превођени на фаанцуски. Своју расправу: „De Г Allemag’iie depuis Lutter“, штампао је у „Revue des deux MondesA Ty Хајне износи како је стара нацијонална вера била пантеистична и обожавала све појаве у свету, на место богова у природи дошли су демони, нарочпто на ееверу, где су на супрот југу дошли духови и авети. Па како се човек нерадо раставља од онога што су његови претци ценилп или чега су се плашили, to he се она стара вера у Немачкој можда дуже одржатн по Хришћанство, које нема, као она прва, корена у националитетуА „За време Реформације ишчезла је врло брзо вера у католичке легенде, али вера у мађије п враџбине никадаА Лутер нпје схватио да идеја Хришћанства, уништење чулности, стоји у супротности са човечијом природом. Он није могао појмити да је католицизам нека врста конкордата између Бога и ђавола, између духа п материје. Прелс на ово примећује, да је због тога Лутер укинуо калуђерство и целибат свештенички. За протестантнзам — Хајне вели —дајеукидањем чуда шкодио појезији, али је за то уздигао морал, давши човечанству слободу духа и мпшљења. II сад је мишљење право, а власт разума постала је легитимна. Цензуру је измислила дипломација. Лутер није дао народу само слободу него ii средства за тај покрет, дао је духу тело, а мислима реч, он је створио немачки језик, и отворио немачку литературу. „Ко о нашој новнјој литератури хоће да говори, мора почети са Лутером, а не са нирнбершким ћифтом Хапсом СаксомА Лутер ii Лесинг два су јунака Хајнеова, а поред њих иде и Кант тај „Робеспијер у царству мпслиА 31 Прп прерађпвању француског издања његовнх дела помагао му је Рене Таљандпје.