Дело

СТОЈАН МУТИКАША P O M A H hauiicao СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ (HACTABAK) III. — Па како ти ce свиђа y нашеме мјесту? — питала је газдинида Анђа Стојана, неколико недјеља иза доласка му, баш кад је пошао на месарницу, да кугга меса, чешкајући га меким прстима испод браде, по подвољку, и благо му се осмјехујући. — Свиђа, — одговори Стојан мало слободније, узвијајући главом као мачак кад га гладе, — лпјепо је вође. — He миелиш више на село, а? — Вала, да ми је моју вамилију ирепртљат’ амо, па да га се никад не зажелим. Истину је и казао. Задњих дана мислио је још само о својима, о укућанима, а почео заборављатн п стрине и дајинице, другове, игре и све. Свиђало му се више у вароши, гдје је све живо, све богато, све некако весело. Нарочито му се свиђала главом газдиница Анђа, која га увијек некако милостиво гледала, штипкала га за образ и шкакљила испод пазуха. Па га и хранила добро. Јео је код ње некаквих јела, о којима је код куће само