Дело

174 Д Е Л 0 — Стани! — упаде газда Симо. — To је један непоштени и калпозанасти чојек, који за инад неће да плаћа у реду. Каже, да је сирома, а лаже... Забиљежи му интереза 70 гроша. Стојан забиљежи. — Сад долази Лука Галебан... Хоћу ли њега читат'? — Читај! — Лука Галебан дужан ми је: 600 гроша; продо ми вола за 400 гроша; остало при њему кусура 200 гроша; јопет ја њему прод'о истога вола за 500 гроша: свега при њему мојије' 700 гроша. Интереза на 700 гроша на годину: 100 гроша. Свега мојије: 800 гроша. Газда Симо опет викне: — Стој! Стојан стане. — Забиљежи ми тога обашка, на комаду ћагета... Њега треба на суд. Кад неће да плати на вријеме, нека плаћа судбено и још у хавсу да одлежи... Стојан пише и преврће лист. — Сад Стеван Хаџррћ. — Тога сам ухавсио, — упада газда задовољан, па ем лежи затворен, ем he му се све продат ... Продаћу му башчу, а башча ми и треба... Уједанпут прекида разговор. Сељак какав појави се на вратима, завирујући у неке ствари и пипајући их. Он бржебоље намигне Стојану да заклопи тефтер, па скаче, и, направивши опет ведро лице, почне се погађати с њиме. (Наставиће се)