Дело

CTOJAH МУТИКАША 173 — Јеси ли видио ? — гшта подсмјешљиво. — Свратио ми чојек, да прожбири по магази и да види: шта имам и како имам. И дошб мене да к.уша: хоћу ли купит' жита?... -Јккако вего купити! Зар на овој години да пушћеш и да не купиш, кад могу више ћарити, вего за друге три!... И стисне шаку и пријети према чаршији, куд је газда Радован отишао. — А и он he купит' — вели. — Купио је и ономадне нешто у Беговића и мисли, да ја не знам за то п ко да и ја нисам мајстор да прожбирим Дошб је само да мене куша, па ко вели: „ако Симо неће узет', узећу ја још“... А лаже и за радњу, лаже!... Он да остави посб и магазу? Та он би умро, кад би само три дана прошла, да кога не превари, јали не одере. Газда Симо прекрсти ноге на шилти, спусти бројанице у крило и, иза чекмеџе, извуче голем, отрцан и прљав тефтер, са изглоданим корицама, на којима се једва јох могла распознавати бледа слова: „Ciii тефтерч> Симеона В^чиберка, терговца“ и, мало наниже, још блеђа: „Боже ми помози и пресвитан Богородице и светш -Јоане пророче и претече прјшествш Христова и мое керсно име“... Он отвори тефтер и зовне Стојана: — Ходи амо, ти боље видиш, — каже. — Ходи, кад смо бреспослени, да разгледамо тефтер. Стојан, без поговора, приступа и сједа поред чекмеџе. Прихвата за тефтер и, прекрстивши се, почне прелиставати. Газда Симо осмијехне се, чим опази, како је Стојан побожан, и, у знак задовољства, сагне му се и повуче га за ухо. — Читај! — вели благо, љубазно, прислонивши руку поред уха и нагнувши се да боље чује. Стојан застане. Накашље се мало, затрепће очима и, опет се прекрстивши, у пола пјевајући, као из чптанке, почне читати: — Раде Гвоздензубац дужан ми је од старога кусура: 200 гроша; старога интереза на то за годину дана: 50 гроша; интереза на 250 гроша за другу годину, јер ми није нн главнице ни интереза платијо: 65 гроша.