Дело

ПРЕГЈ1ЕД ПОЉОПРИВРЕДИЕ НАСТАВЕ 177 право на самосталност. Напротив, друкше је заснован њен иоложај у области науке о производњи добара. Подузетности у изради какве материје или предмета, производња биља и делимична прерада биљних продуката, попут гојења и исхране домаће стоке, неоспорно додирују област природних наука. С оним пак хиљадугодишњим опажањима, која су основана на емпиријским правилима у култури биља, гајењу и хранењу жпвотиња, прнродне науке, истина, немају ничега заједничког, али их ипак у корак прате, у колико се таква питања односе на ближа изучавања појава и на становитије утврђивање подузетности или погодних мера у земљорадњп и сточарству. Из тога увиђамо да је н напредовање природних наука необично нагло унапређпвало модерну пољску привреду, и тому су највише помогле хемија и физиологија, чијем утицају и сарадњи прнпада дострјна пошта. Али ма колико да бисмо правилно цепили и уважавалп значајан утицај ових паука на унапређивање пољске привреде у опште, ипак је неминовно потребно: да пољопривредна наука прати узастопце њихово даље развијање и да на том путу истражује и налазн заштиту својем оделитом у напређивању. Јер области њених истраживања и искустава, и nope д додирних тачака са појединпм дисциплинама природних наука, ипак се не поклапају иотпунце,. него се према њима одвојито истичу као засебне и самосталне. У јачу потврду оваква излагања згодно нам долазп на овом месту да пзнесемо и једно кратко објашњење.1 „Из светлих сунчанпх зракова потиче сила, која хлорофилном бнљу даје моћ усвајања угљен-диоксида из атмосферскога ваздуха и угод тому, уз сарадњу хранећпх материја које биљка. својим жилама црпе из земље, оно подмирује потребу у градњи органских магердја, којима се човек може делимично непосредно користити или, пак, посредно, попут њихове прераде у жпвотињском телу, може их учинити у другом облику за собе корисним. Почетни поступак у таквој производњи корисних материја, могао је, зар, да осигура само веома незнатном бро.ју људства 1 F. Schindler, Ueber Zielaufgaben und Methodik der Flanzenproduktionslehre. Berlin 1898. ло књ. 28. 12