Дело

178 Д Е Л 0 храну, одело и друге користи; са пољопривредним газдинством, пак, видимо напротив да је омогућено, да се пропзводња хранећих органских материја може много снажније појачати, те да могу бити задовољене потребе далеко многобројнијега становништва. У колико се више умножава становништво, у толико постаје значајније усавршавање пољопривреднога газдинства, уз поглавити смер — да повећаној потреби што потпуннје одговори и да је задовољи“. „Срества са ко.јима се земљорадник служи дапостигне производњу органских материја у далеко већој мери, но што је она износилау прва времена, нису била нпкоја друга до културно биље и културне животиње. Овн културни организмн не разликују се у њнхову општем саставу од днвљих биља и животнња. Мишлење Schleiden-OBO и других старијих научнпка, по којима се културна биља могу само у томе разликовати од дивље растећих и размножавајућнх се, што су она нзузетне појаве биљнога царства, образовања која су постала попут неке правилноети и која услед тога носе у себи склоност болестима, — нису се могла утврдити блпжим испитивањем погодбених прилика. Нанротив, дивље растећа биљка често пати у много већој мери од оних врста болести, које је Schleideny своје време истакао као веома карактеристичне, но што су од вајкада биле опажене на културном биљу, а тако исто и одступања образовања ових последњих (болести) сасвим су слнчна онима, која се јављају и у дивље растећа биља. Где пак понека разлика и постоји, она је само ступњевита и може се објаснити утицајем много различнијих односа или погодбених прилика њене оделите вегетације, под којима се културно биље развија“. „То исто вреди и за културне животиње у поређењу са оним облицима који живе у дивљннп. Битна разлика измеђ те две групе организама постоји само у једноме односу. У дивљини жнвећи организми находе се само онде, где находе прпродне услове или погодбе за своје успевање; културне пак биљке напротив пољопривредник тежи у личној користи, да пренесе много даље изван првашње домовине и њихова распростирања, дакле, да их гаји и тамо, камо их никако нема по природну пореклу, камо им првашње помућене погодбе не би могле бити ускраћене. Земљорадников задатак обележен ј е, дакле, у томе, да погодбене прилике таке врсте посве измени прерадом земље, ђубрењем н