Дело

ПРЕГЛЕД ПОЉОПРИВРЕДНЕ НАСТАВЕ 179 гајењем, теда потпуно одговоре потреби усађена биља. Свештојепрпрода сама собом развијалау даним погодбеним приликама и у појединим пределима, то треба да распростре земљорадпиксамом културом у простране области и да то пословање још више развије и преиначи према утврђеним задацима своје производње.“ „Ови погледи односе се у истој мери и на културне животиње. II њихово првашње порекло није потпуно познато, и оне већином бораве уз такве животне погодбе, у којима би се дегенерисале или бп морале подлећи коначну изумирању, кад бн човек дигао руке од његове неге и гајења, и оне дакле служе одређеним корисним циљевима, те стога морају бити храњене и неговане, према променљивим захтевима сточних тржпшта, а тако исто морају се укрштањем или инако дотеривати у погледу на њихов облик и особине.“ He требамо се ни у томе варати, да је свака биљка у истини „културна“, која се у опште производп, дакле, вештачењем гаји до њена потпупа развијања. He бисмо одиста могли порећи, да биљке неке Б о т а н и ч к е б а ш т е нису засађене биљке, али оне су ипак у најмању руку преставнице нравих културних биљака. Тако исто су п оне привидно упитомљепе или у Зоолошким баштама смештене и гајене животиње одиста истргнуте из природних погодаба њихова првашњег порекла, али, само по тому, не можемо их никако уврстити у ред „културних животиња.‘* У њихов ред, као и у ред културнога биља, спадају само они организми, који су, са својпх необичних корисностп, погодне да послуже пољском прпвреднику као срества у што већој производњн и које овај само стога марљиво сеје илп подиже у већој количини, што му доносе неке користи. Практичан пољопривредник може се у толико успешније користити поменутим организмима, у колнко правилније познаје не само њих саме него и погодбе под којима бе оне лакше и намењену циљу згодније развијају, у колико он, дакле, може доћи до научна познавања или погледа у области својега газдинства и пословања. До таквога научног схватања морло се доћи у пољској ирнвреди само попут неког екзатног истраживања. Оно је једино било кадро да свестрано обелодани, попут неумитних при12 *