Дело

ПРЕГЛЕД ПОЉОПРИВРЕДНЕ НАСТАВЕ 189 ученика; оне су се у почетку веома споро умножавале и најзад, у другој четврти мннула века, почеле су се јављати у већем броју. С таким практичким обележјем увек су осниване ове школе на већим или мањим пољским добрима и ђаци су у њима радили све послове, који су се односили на газдинство, но уз то су били обвезани да походе и теориска предавања само по неколнко часова дневно. Те установе биле су, без поговора, сасвим оправдане у оно време и одговарале су намењену циљу, јер тада је потребно било да се сеоеки шгвопривредник понајпре поучи у руковању са уноваченим оруђима и неопходној вежби у рационалнијим културним методима. Са напредовањем и оиштпм гранањем усавршеније пољопривредне практпке, почело се више ценити пропшреније интелектуално образовање ученика. Угод тому почеле су се развнјати „теорско-практичне“ школе, уместо дотадашњих „практичких пољопрпвредних школа“, у којима је постојала и вежба у извођењу привредних послова, као на.јважнији задатак у методској настави и кому теорско објашњење беше на прву месту. Праве међе овим двема облицима ратарских школа, нису се могле свакад оштро распознати. Пстина, данас* се свукуд признаје већа вредност теорској страни наставе него у мивуло доба, али има, ипак, у пример — у Источној Пруској, још и таквих ратарннца, камо је у летњем течају сва настава сведена на „практичне радове'* ученика. Поступно беше све више овладало мшпљење које заповедно захтеваше, да се теорска настава по могућностн потпомогне огледима п методском вежбом, по којој непосредно практичко изучавање није било додељено школи, већ које се мора потекар стећи у практичпом животу. Угод таквим наставним погледима почеле су се устоновљавати чисто теорске школе, назване средње школе, чији је задатак био: да будуће сопственпке и управљаче осредњих пољских добара ir привредне чиновнике већих имовина спреме у практичну позиву нм, пак, да, као теорске ратарнпце, спреме будуће управљаче мањих добара у потребним знањима за напредније економско газдинство. У првом правцу наставе радили су до измака 1840 г. поједини нриватни заводи, а у другом пошло се било попут спајања занатскнх школа са пољо-