Дело

СД НЕВИНИХ ОБДДД Жарко лето већ је прошло давно, Студен ветар улицама коси, Одасвуд се види небо тавно, Штоно снежне пахуљице носи. Нигде песме, нигде шарна цвета, Нева кашто мутнија се крене; Свуда поглед суморан ти срета Хладну јесен и пустоши њене. Лишће жути, са дрвећа пада, И покрива са шуштањем стазе, A no стази, што се губи сада, Брижни људи, кб да гробље газе. Све је мртво, нигде створа жива, Ћути небо, па ћуте и људи; Само мени, када све почива, Радост нека обузима груди. Није самрт, што нам иде Hei\ia И ништи нам топлог лета дражи,