Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ^ЊИГА (НАСТАВАК) Полањецки стаде ходати по соби и погледати од часа на чае на насмејано Литкино лице међу брезама. Свејевише осеhao потребу да се разрачуна са самим собом. Као трговац увео је он преда се своје „прима и дугује“, што у осталом није било тешко. У рубрпци његових позитпвних прнхода у животу некада је главно место заузимало осећање према Литки. У своје време она му је била тако драга, да би, кад бп му ко пре годину дана рекао „узми је као своје сопствено дете“, он и узео и сматрао да има ради кога да живп. Али је то сада била само успомена, и из рубрике свеће, прешло је у рубрику неcpehe. Па шта му је остало? Прво само живот, а друго тај дилетантизам у чозгању, што је у сваком случају раскош, даље будућност, која буди у човеку радозналост, па онда материјално уживање, и најзад његова трговина. To је све нмало своје вредности, али је Полањецки опазио да ту нема циља. Што се тиче његове трговачке радње, у њој су се Полањецкому допали успеси, које је ту видео, а не сама врста посла, која је његова радња водила. На против сама врста тог посла није му довољна, била му је и сувише тесна, и сувише снромашна, и једила га. С друге