Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 211 Кад се вратио, погледа на Литкину слику и одмах му се отвори као неки нови видокруг. Помислио је да може имати деце. Онаку једну веселу главицу, и то с Марином! На саму мисао о том стаде му срце живље куцати и уз усталасане осећаје дође му толико наде животпе, какве одавно није осетио. Ocehao се унраво потпуно срећним. Кад случајно загледа у писмо Букацкога, које при пресвлачењу извади из џепа, стаде се тако весело смејатп, да је чак и слуга зачуђено нагвирио у собу. Полањецкоме дође воља да му каже како се жени. Тек је у зору заспао, али јеустао трезвен, одморан, и чим се обуче, отрча у канцеларпју да каже Бигјелу новост своју. Бигјел му срдачно честита, а после онако тихо, како је то у њега обпчај, изложи ствар п рече: — Кад зрело промислиш, то тп је најпаметнија ствар, коју си учинио у животу. После показа на сточић с хартијама, па додаде: — Ови уговори мора да су корисни, али је онај још бољи. — Је ли? — повика Полањецки хвалисаво. — Трчим да кажем жени — рече Бигјел — не могу да одржим, а идп и ти са срећом. Замењиваћу те до венчања и за време меденог месеца. — Добро — одговори Полањецки — трчим да кажем Машку, а после ћемо ја и Марина ва Литкин гроб. — To и треба ви да учините. Полањецки опет успут накупова цвећа, посла са њима вест да he наскоро доћи, и отпаде до Машка. Машко се ocehao веома добро под старањем госпође Красловске и сваки час се надао да дође. А кад чу од Полоњецкога за његову новост, стегну му руке потпуно узбуђен и рече: — Само ћу ти једно pehn: не знам да ли he она с тобом бити срећна, а ти hem с њом зацело. — Зато што је женскиње боље од пас — одговори Полањецки — држим да си и ти тог мишљења после овог што се с тобом случило. — Признајем да још не могу да се повратим од чуда. II боље су од нас и много тајанственије. Замисли само

Ту се Машко затеже, као да ли даље да говори илк не — Шта? — упита Полањецки. — Да, ти си човек, којему се може поверити, а уз то си ми дао толико доказа о својем пријатељству, да међу нама не 14*