Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 217 да he нам добро бити. He оджујмо с венчањем. Кад већ смемо да отпочпнемо нов живот, отпочнимо га што пре. — To удесите ви. Ја сам ваша свим срцем и душом. На то је он притеже као оно првога дана и мало после опет својим устима поче тражити њена; а она да ли под утицајем мисли да су његова права сад много већа него пре, или под упливом ocehaja који су се у њо.ј будили, сад не уклањаше главу пего само зажмири п пружи му уста као да су одавно за пољубац била спремљена. (Наставпће се)