Дело

СА ЈАДРАНА 229 шеве црногорске, да с Крсца (највише тачке) — пољубимо српски.ч оком српску Боку Которску и спустимо се до Његоша, да се одатле — само два сата. до Цетиња — вратимо у Котор и путем исплачемо због славне прошлости и тесногруде садашњосги! — Али већ је крајње време да утврдимо полазну тачку моме описивању, и онако he бити доста испремештанога. Са досадом и монотонијом лагахне вожње до Загреба мири нас питомина Срема и Славоније. Ливаде покошене; њпве већ у стрници са богатим стоговима, или ређе још у вршају. Лепа је била месечева иоћ, скоро бела! Широка равница са стоговима жита или пластовима сламе, па се уобразиљи пружају најразличнцје слике. Једанпут ми се причинило као да су они пластови оживели, крећу се и иду у кругу клањајући се — па ми чисто мило што воз прохујн мимо њнх. Па опет жућкаста равннца а бела атмосфера и бљештаво небо, па онда опет машта ужаее види. Нешто тамно, витко, високо, лелуја се и као да шири стотину руку, иде све у правим редовима а између редова бела илатнена стаза. He бој се! Није пишта страшно. Само — млад raj! IT та се слика понавља и оку је и од сна пријатнија. У Загреб смо стигле око 7 сх. у јутро. Овде воз стоји око 23 4 часа те имамо времена да се осврнемо по Загребу. He знам да ли су се Хрвати учили у својих госа, или им је и то заједничко са браћом у штетном шовинизму, Бугарима — тек они су умешни. Тахчо, где је пре 9 година било брљуга и збориште дечурлпје, „надобудних младенаца“ из пучких школа, сад је широка улица. На лево.ј страни палате, а деспо се отвара у ванредно уређен и брижљиво негован парк, где еу и јавне зграде за изложбе, и т. д. — тако све до Јелачићевог трга, који је и у то доба тако чист, да никад не би помислила, е је то обичан трг за свакодневне кухинске намирнице, већ да је трг, удешен часком за какву позоришну сцену. За даље обилажење пешице и нема се времена, али је Загреб чиста варош. Још кад се путннк, који путује ,,transito“ освежи умивањем нли и купањем у „тоалети“ на горњем боју станичне зграде, поткрепи изврсним производима станичне кујне, тад he оставити Загреб врло задовољан. Hehe му ни пасти на памет, да је географски Загреб ипак ближе турској хаљкавости него ли утанчаном комфорту америчком. У прилог овоме моме тврђењу, да ти споменем јеловнике станпчне ресторацпје, на којима су, поред разноврсних јела, крупнијим словима исписани ,,ramsteak“ и „gefiillte Ра-