Дело

232 Д Е Л 0 да оставе часом свој златни нимбус, и да се иробрчкају по каменитоме морскоме тлу, уз бурни ритам маџарског чардаша. Тик Абације впди се Волоска, па Ика; путннк све то гледајућн и не опази да је прешао преко Фијуме и да је воз са највећом хуком стигао на фијумску станицу. Измучен и уморан, путник предаје ствари факину (носачу) на колица, да их, по увек добивеној дозволи од камеријера на лађи, укрца у лађу, којом се мисли поћи даље, докле се у граду чека време за полазак лађе, на којој се и карте могу извадити. Овога пута смо остале у Фијуми једпу ноћ и један дан, од 7 сахати вече до 11 сахата друге ноћи, да се одморимо од заморног путовања. Фијума је лепа, пријатна варош, исто као што је лепо и пријатно свако далматинско село, запљускивано лепим Јадрапом. Наравно, да има још и дпвних палата, велпких трговина и удобних хотела, за чије обичаје треба знати, па не платити своје искуство само за једно преноћиште са 10 фор., као мп пре неколико годнна! Вредн видети „Стару варош“, попети се на град Трсато који је сад лепо ресториран, видети парк арцидукине палате, цркву Св. Госпе, где је круна на глави кина Св. Богородице начпчкана драгим камењем. (Да знаш, како је једна сељанка — богомољка — стругала коленима мермер, пузећи око олтара, ради неког заветовања и опроштаја!) Најлепше је, што мене занима, гробље, у коме се стари гробови не прекопавају зарад новпх гробница, као негде у неком белом граду, већ су оно, што и треба да су: последње мирно уточиште некада живих бића. Нпшта ти сиротињски гробови својом неугледношћу не сметају чак ни велелепним гробницама, поготову мртвачким палатама, чији су мермернн споменици оживљенн длетом Рендићевим. Та мртвима не треба много места, те за њих бар, не мора да вреди она девиза борбе за живот: бежи ти, да легнем ја! Мн смо join у Београду набавили „Red vožnje pomorskih parobroda uugaro-hrvatskih“, те према њима удесили полазак из Београда. Овога иута нам је мета била Котор, али смо изабрали поштанску лађу за путовање, јер она обилази и тиче се свих острва, пристајући у сва места и на њима и на копну. Иначе је брже и удобније поћи путничком лађом, која се дохвата само Задра, Спљета, Дубровника-Гружа, Херцег Новог II стиже у Котор. Том лађом удобно је поћи и II класом, док