Дело

СА -ЈАДРАНА 233 У поштанској само је I класа препоручљива, и то због ноћншта, нарочито кад лађу носи 24 сахата море, шибано бором. Али, како нисмо били врачи и погађачи, а лане смо у своје удобне кабине I класе силазиле само ради тоалете, то смо се и ове године пограбиле за ову удобност. Њу су добро запамтиле моје три колегннице, јер су се морале опширно разрачунавати са разљућеним морем. А ко би се таком чему и надао! Кад смо у 11 сахата ноћу ушле у лађу, биле смо раздрагане пријатним шуштањем „поносних белаца, срчаних ждрала!“ Mope је било глатко и чисто, те смо целе ноћи пробдиле на крову да бисмо у јутру на путу до Задра биле посматрачи јутарњој тоалети морских музикалних становника, дугшна (делфина), за које нам причаху да су пријатељи човеку и да утопљеника догурају неповређена на крај, да му тело прими мајка земља. У Задру смо трком ушли кроз градску капију и разгледалн на дохват један део града, али у њему и у Дубровнику нисмо се намеравали задржатн, оставило смо то за доцније путовање, јер ове две српске жиже заслужују да им се пође у нарочити хаџилук. Нисам бигот, али ми је срце силно закуцало кад сам на обали видела два православна попа и проту. Та и жена може да уочи шта би нашој браћи овде вредело православље усред утанчане шовннистичке пропаганде германо-римске цркве, што иде у службу пангерманизму. Кад се сетим како нас је православље пет векова чувало и сачувало од фанатичне мухамеданске обести! У Задру је православна српска богословија, овде је и родина „Српскога Гласа“. Или ми нисмо опазиле, или се баш и не продају на обали новнне, а тако смо желеле које српске новине. Завиделе смо једноме путнику који је до близу Шибеника утонуо и носом и очима у „ Dubrovnik Кад је лист савијен и враћен правоме сопственику, е, погоди шта сам учшшла?! Вез бојазни да тај дечко није случајно Хрват, замолила сам га за новине. He чуди се! Српкиња сам, а за нас се Србе слободно може прекројити она римска изрека: „хлеба и забаве“, у „политике и новина!“ Није то просто интересовање за дневне новости; знамо ми, да у тој политици лежи питање опстанка, животно питање уједињења. — Тај је дечко срећом био Србин богословац, а ишао је за школски одмор кући, преко Шибеника у Книн. Е, моја -Јелчице, знаш како сам увек говорила, да је моја мајка срећна, што је била савременик баш живих правих омла-