Дело

СА ЈАДРАНА 235 трију птица селица: оца, сина и кћери. Једна за другом ређале су се продукције старчеве на виолини, младићев пријатан баритон уз мандолину. Чуле смо и Шубертов ,,Standchen“, п „Santa Lucia“ и безброј песама и игара уз иаузе, испуњене металним звуком филера па и крона, што су их путници спуштали у тањирић девојчици. Може бити под утиском оног увода у концертирање стужило ми се, кад је девојчица, праћена свнрком и песмом а и сама поиевајући, подигла грациозно скуте и почела да изводи „балетске покушаје“. Кад је отпочела да преврће уплаканпм очпцама, црвеним и надувеним од плача и шкрофула, гибајући се при томе као права балеткиња —ја сам се згрозила. Сетих се оног Хајнеовог става: „ако је већ мучно кад старац мора из невоље да продаје поштовање које је дужан својим годинама те се прави пајацем, у колико ie жалосније, кад то чини пред, илп чак, заједно са својом децом“! Овде је било обрнуто, али је чинило исто тако тужан и мучан упечатак. Срећом те се после, ,,ima canzore đ’amore“ удалише. А и време је било да своје очи и мисли скренемо путу, који нас је водио у Трогир, па даље кроз Каштелански залив. II Спљет и Каштела п Трогир су ми врло добро познати, та лане смо их похађали и чамцнма, чијим смо веслима и ми биле ситне морске таласиће напоредо са нашим „кап'тан“ Иваном II „поткап'тан“ Јакимом! Ишли смо из нашег Старог а у колима шјор-Роковим кроз богату жупну околину, покрај самога лојза и богатих гајева маслпнових и смокових, ограђених живом оградом од шимшира и лаворике. Често пути би се зауставили са време наше повечерње шетње, слушајући сетно њакање магарета, које је своју сиву главу до ушију завукло у младо шибље лаворике па изгледало као увенчано — лаворовим венцем! Кад сам видела први пут Трогир, сетила сам се својих ђачких мука и Кипертовог атласа, па ми се измакао прекорни узвик: „То ли је ,,Trau“! јер је први утисак разочарљив. А како је јединствена по запимљивости ова стара варош, везана мостом за отварање са новим делом Чијом. Путник има времена да види саборну цркву св. Ловра из 13 века, чувену са дрвених и камених резбина, дела „Рада неимара“. Свако парчејеремек дело, од портала па до ситне шупљике веза на одежди кипа ђакона Лаврентија. На порталу су представљене слике из Ст. и Н. Завета, над вратима у камену рељеф Рођење Христово,