Дело

236 Д Е Л 0 а још повише кип црквеног свеца, који се наслонио на роштиљ на коме су га мучили. Са стране су кипови Адама и Еве (Ева као дама, стоји десно!) а око свега диван герланд у мермеру изрезаног бршљана, јелена, ловца и т. д. У цркви је пуно олтара, а најлепши је св. Ивана, покровитеља града, око чијег су кипови апостола у природној величини. Поред других старина у сакристији се чувају кадифене одежде из 13. века златом везене и бисером подннзане, сличне нашим одеждама. У цркви је бунар из кога је, веле, прорастао јавор чије је стабло пробило на северну етрану града, у који се улази на врло стара занимљива градска врата, од којих су једна у облику правоугаоника са мермерним стубовнма и млетачким лавом над галеријом, а друга су са уласком на лук п озго на галерији са кипом заштитника града. Вода у бунару је, наравно, лековита за очи, што ме подсећа на слично у солунско.ј поџамијеној велелепној цркви Св. Димнтрија, — џамију Касемеја, где је и неновређен гроб свечев. До цркве је одмах крстионица, где је на зиду из једног мермерног комада израђена пећина и св. Леролим са књпгом. Клисар нам је причао као некакво чудо, да из свеца цури нека света течност, те је рељеф местимице од ње пожутео! Одмах близу цркве је правоугаони високи четвороспратни звоник са четвртастом пирамидом крова. Т^, на тргу, је и стара млетачка судница (лођија), са две стране отворена, са галеријом од мермерних стубова и ступчића, каменитим столом н клупама и дивним мермерним резотинама, и већ облигатним лавом, грбом и киповима неких епископа и витезова. Овде сад свира музика. До ње је општински дом. Улазили смо н у некакво нриватно двориште, што је читав музеј са својих каменитих млетачких лавова, грбова и кипова; а близу су и победни стубови, подигнути за време борбе Трогираца са Спљећанима у 13. веку. Занимљиви су и остатци „древнпх тврђава“, прилично очуване рушевине, а и модерна кланица. Леп је и врт грофа Фанфонија где расту наранџе и индијски бомбуси напоредо са четинарима — готово да познаш флору свију појасева. Да ти не заборавим напоменути да су се Хрвати и овде посадили у готова, туђа гнезда! Само да им не буду мућкови из оних „Хрватских читаоница“, „Народних хрватских гостионица“, „Хрватских домова“ итд. Ову су фирму свуда истакли и кречом. п мастилом II фарбом! Нисмо улазиле унутра, те не знамо да