Дело

0 СТИДЉИВИМА 245 Његови пријатељи п родбина држе се тако да је јаднику •од тога још теже (та ти пријатељи и рођаци увек некако имају привилегију да буду што непријатнији човеку). Они се не задовољавају само тиме да се међусобно шале на његов рачун, него би хтели да и он то види. Они га престављају и карикирају да бн га поправили. Један хоће да му имитира, па изађе напоље и улази смешно нервозан, казујући им после: да он, стидљивко, тако улази у собу; или се обрате њему самом с речима: „Овако се ти рукујеш“, па иочне ићи по соби што може бити комичнијом иантомимом, дохвати све редом за руку као заврело гвожђе, па одједном испушта. Па га онда стану запиткнвати зашто по црвенн, што муца, и зашто увек говори некако као да гута речи, као да они мисле да овај баш то навалице чини. Онда се један од њпх испрси и пође по соби укрућено тврдећи озбиљно, да тако ваља он да се држи. Какав га старац пљеска по плећима велећи му: „Поносно, голубе, немој се ма кога плашити!" Мати се навезала па му вели: „Не чини, Алгерноне, ништа, са чега би ти се ваљало стидети, и онда неће нмати рашта да те буде стид.“ Она се нежно на њега насмеши и лепо се види како се сама диви својој бистрој логици. Другови му веле да је „гори него нека девојка“, а девојке одбијају од својег рода такав прекор тврдећи: да ниједна девојка није ни у пола таква као он што је. Оне заиста имају права; таква не би била нпједна. На овом свету нема тога створења: стидљивог женског, илп бар ја нисам на такво наилазио, а док не наиђем, не верујем да тог има. Ја знам да је опште убеђење противно овом. Свакоје женско, веле, страшљиво као срна, свако поцрвени и обори очи, кад га погледаш, и побегне кад што рече; а за нас л>уде држе да смо срчани, дивљи сој, и да нам се она мила и нежна створења диве због тога, али да нас се страшно плаше. Све је то у теорији врло лепо, али, као и све теорије, ито јеједна пуста бесмислица. Девојчурак од дванаест година тако је нрибран и тако хладан као кисело млеко, док њен братић скоро истог доба још не уме чисто да ходи и говори. Женско he доћи на концерат доцно, прекинути извођење и узнемирити све гледаоце и слушаоце, а њој се ни длака с главе померити, док he јој муж, што за њом иде, стегнути се, да и не дише, да би се само извинио.