Дело

Д Е Л 0 244 и за тренутак заборави, који оно бејаше баш његов пар ђаволастих очију и насмејаних усана, те отпочне са изјавама на ненадлежном месту. Стидљиво момче, никад не гледа другде, до у врх својих ципела, и онда га ништа не доводи у искушење. Срећно стндљиво момче! Није да оно не би хтело битп срећно онако, као што су и други. И оно воли да „пролази“ као и друга његова браћа, те само куне дан и час што не уме као оии. Овда онда и њему се прохте да напрегне све своје силе, те да се прођаволи. Алн увек кукавац тако наседне, те после неколпко узалудних нраћакања извуче се сломљен и сажаљења достојан. Велим „достојан сажаљења;‘, јер сам поуздан у том да њега ннко не жали. Пма извесних несрећа, које не буде ннкаквог сажал>ења баш и ако јадној жртви доносе масу невоља. Заборављање штита, заљубљење, зубобоља, модро око од песнице, промена шепшра, кад гори добијеш, све се то може навести, и још многе друге беде као пример за rope речено, али ,је од свнх најглавнија стидљнвост. Стидљиво је момче свачија пошалица. У друштву је права забава њега мучити. Све се код њега износи на пазар и оговара са највећим задовол^ством. — Погледајте само како се зајапурио! — довикују они у друштву један другом. — Видите му само ноге! — гуркају се други. — Само пазите како је сео на крај столице! — додајетрећи. — Изгледа да је пун боје! — додаје господин у војничком мундпру. — Штета што су му дате обе руке, не зна јаднпк шта ће с њпма — мрмља постарија жена, док своје сопствене држи мпрно преко крила скрштене. — He би било згорег, кад бп му се ноге поткратиле за метар два, вн'те колико се мучи да их скрије — дотура друштвена шаљивчина. Онда седми вели: да је онај његов глас особпто згодан за поморског капетана. Неки опет обраћају пажњу на то: како очајнички грабн свој шешир. Некп како просто не уме да говори с људима, а други како му је кашаљ досадан. II то се тако настави догод се не исцрпу ињегове особине и они, који их набрајају .