Дело

0 СТИДЉИВИМА 243 познавања и искуства непоуздање уступа. Стидљивост тешко да траје даље од шипарачких година. Ако је не одбаци његова сопствена унутарња снага, смакнуће је трење са људима. Међу људима има врло ретко стидљиваца, сем у приповеткама, на позорници, где им се веома много дпве, а нарочито жене. Ту, у тој ванприродној земљи, јавља се он као младић плаве косе и светитељска лика. Ниједан гледалац од реда не може ни замислити једно без другога. Сећам се да је једном један глумац отурио власуљу и хтео да игра своју улогу са својом сопственом косом, која је била црна као гак, а галерија се само дераше на ма какву његову племениту изреку, јер држаше да је он интригант. Он — стидљив човек — воли јунакињу драме тако одано (само ватајно, не сме да јој каже), он је уз то још тако племенит, и говори тако тихо, и тако је добар према својој матери. А опај гадни свет, на позорници, смеје му се и руга, а он све то прима благо, и најзад испада да је он тако ваљан човек, и ако то нико не зна; и тада му јунакиња каже да га воли, а он се силно пзненади и постане просто блажен! II сви га воле, и моле га да им опрости, и он то и учини са неколико одабраних и саркастичних речн; и сад изгледа да је за њега наступило срећно доба и младићи, који нису стидљиви, жале што нису. Али прави стидљиви људи знају шта је то, и знају да то није у ствари ни из близа тако пријатно. Није чак ни тако интересантно, као у појетским делима. Стидљив је човек у ствари нешто вчше незграпан и досадан, а нешто мање одан и нежан, коса му је много затворенија, што све скупа узето потпуно мења изглед саме ствари. Једино у чему истински стидљив младић личи на онога у појезији, то је његова верност. Ја сам потпуно готов да признам стидљиву младићу ту врлину; он је постојан у својој љубавн. У ствари, њега стаје све његове енергнје да само погледа женском у очи, и савршено би му било немогуће да то исто издржи и са другом. Он се толико боји женскога рода укупно, да му ни на ум не пада да јури кроз овај свет са неколико њих. За њега је једна доста као хладие воде. Сасвим је друкчије то код младића који није стидљив. На њега паилазе искушења каква плапививи брат стндљивко ни на сну не види. Он се окрене и свуда око себе види враголасте очи и насмејане усне. И шта је природпије, него да се међу толиким враголастим очима и насмејаним уснама он збунп, 16*-