Дело

242 Д Е Л 0 ништаније лакше него да се подсмене „нервознима“, али највише природе одиста нису оне, које имају највише смелости. Коњ није нижа животиња од безобразног врапца, нити шумски јелен од прасета. Стидљивост просто значи претерану осетљивост и нема ничега заједничкога са оскуднцом у самопоуздању или у интелигенцији, и ако папагајска философска школа непрестано тврди да међу њима има неке везе. Цењење себе сама најбољи је лек од стидљивости. Кад вам почне једном бивати јасно да сте ви од веће вредности него многи и многи у вашој околнни, одмах вас плашљивост почне остављати. Кад се обазрете по соби пуној света и помислите да је сваки од присутних према вама право дете по уму, онда се не осећате ни мало стидљивим, баш као да је нред вама одабрано друштво од све самих сврака и орангутана. Цењење себе сама јесте најбољн оклоп који човек може имати при себи. По његово.ј глаткој и непробојној површини склизну убоди зависти и пакости не наносећи штете. Без тог оклопа мач талента не може себи ирокрчити пута, јер ударце ваља и пздржати и задаватн. Ја, наравно, не мислим овде на такво цењење себе, којим човек себе са шумом уздиже и у фалсету ппшти. To није право цењење себе сама, тако се људи само играју те врлине, као што се деца нграју краљева, па се пуће и шепуре са својим перјем и шлепом. Право цењење себе сама не чини човека горим, на против, право цењење себе сама тежи да човека учини природним, добра срца и простим. Њему не треба да се прави ouo што није, оп је и сувише задовољан оним што је; његов је ионос толико дубок, да се никад не испољава. Њему је слабо стало до похвала, а слабо мари за покуде, те му се може да не буде ни у чем извештачен. Како он стоји но идејама веома високо изнад својих ближњпх, те му није ни мзло стало до њихова одликовања, ои се понаша како према великашу тако и нрема пиљару. Како он цени више своје сонствено мнење него мнење а других људи, никад неће доћн у искушење да изнграва ону бедну уображену величину, при којој људи који себе мање цене, жртвују овда онда своје соиствено убеђење убеђењу околине. На супрот тому, стидљив човек је понизан, скроман са мнењем о себи а готово плашљив у оцени другога. Ово је нарочито код младића. Његов карактер се join није образовао. Он се полако развија из хаоса од сумње и неверице. Кад накупи доста