Дело

0 СТИДЉИВИМА 241 свуда ту стидљива човека избегавају, н он остаје усамљен и на страни као да је губом заражен. Н>егова је душа пува љубави и чежње, али то свет не зна. Железни вео стидљивости покрива његово лице, и иза ње се не види човек. II на његове усне слете генпјалне мисли и срдачни поздрави, али ту и изумру нечувени, иза оне гвоздене образине. II њега срце болп за поср* нулом браћом, али његове су симпатпје неме. Њему се стегне нешто у грлу од презрења кад види неправду, и како нема вентила за сигурност, којим би то могло одићи, све се враћа њему назад и ждере њега самога. Сва мржња и презрење и љубав такве затворене природе, која је проклество стидљива човека, трују га и квари уместо да се разлију на околину, а њега да претворе у мизантропа и циника. Да, стидљиви људи, као и ружно женскиње, имају грке дане у овом свету, те да се кроз њега протуку ваља им имати кожу као у носорога. Дебела кожа јесте у ствари наше морално одело, а без њега ми се не би смели показати у цивплизовану друштву. Бедно, задухано, поцрвенело створење, коме ноге дршћу а руке се грче, свакоме је тешко и погледати, и ако се само не измени што пре, боље нека се дави за раније. Та се беда може излечити. На утеху стидљнваца о том им могу дати уверења из еопственога нскуства. He говорим радо о себи, као што сте могли опазити, или за ствар човечанства у овој прилици хоћу да говорим и да јавно признам: да сам био „најстидљивији од свих стидљивацаД и кад год бих дошао пред какву лепу девојку, клецала су ми колена, као да сам се престравио. Еле, хтедох, управо већ сам прекјуче био прешао па ствар. Сам сам лепо лично заузео став према .једној девојци у путничкој каванн на железници и то у њеном сопственом кутпћу. Ја јој стадох тужно и грко пребацивати за њену немарност и неприступачност. Настојавах, учтиво али одлучно, да ми она указује ону пажњу и наклоност на коју има право сваки путник Британац; и па крају крајева погледах јој право у очи. Да ли да причам даље? Сушта је истина да сам одмах после овога излетео из вагона, као да су ме избацили, не сачекавши што сам наручио. Али то је било због тога, што сам променио своју одлуку, а не што бих се био поплашио, разумете. Једина утеха коју стидљивцн могу да имају та је: да стидљнвост одиста није знак глупости. Каквом зардиглом клипану Дело књ. 28. 16