Дело

A X P 0 И K A 267 још уведена, али ce надам, даће ce ускоро и код нас увестп. Да ли ћемо је од Ришара набвити, или ћемо је ми код нас израдити — то не знам, али д ћемо је иматн — то знам. Та је справа пазвана анемосинелграф, справа од врло велике вредности, јер задовољава двецељи. Једна обична електромагнетска направа са Ришаровнм шром, а с помоћу ветреничког кола, по систему Ришаровом, гјсле извесног броја његових обртаја, при чему се производи елктрички контакт, бележи цртицу на горњој ивици добоша. Ка;је време тихо (без ветра), онда по тој ивици добоша бележи паву пругу; у колико је јачи ветар, у толико чешће падају заци, цртице, н тако треба само да избројимо те знаке у једно: часу или у току од 24 часа, па тај број помножити Робинсонопм чиниоцем, те одмах добити брзину ветра у једном или у олико било часа. To је једно, a друго, та справа бележи и срењу брзину ветра у сваком тренутку, дизањем и спуштањем ругог, великог Ришаревог пера, на онај исти добош. Довољн је што ћемо рећи, да оно што код Фуесовог (попсдамског) мсанизма Робпнсонов точак врши механпчким путем, то код Ришровог анемосинемографа мора вршитн електрични механизаму^з припомоћ часовника. Оба механизма имају своје и добре грђаве стране. Док се код Фуесовог апарата мора безусловножелети да буде смештен одмах испод Робгшсоновог точка са 1упљим полулоптама, а да се избегне употреба електрицитета, что већ није мала добит за један региструјући апарат — дотле код Ришоровог апарата имамо посла са још једним часовнико: више и са електричном струјом; али му је опет добра страна у оме, што Робинсонов точак може стајати у O-Gualla а његов репструјући део у Будим-Пештп, само ако су жнцама међу собш везани. Тако је и у Београду: ‘čpS апарат за регистровање ctoji справе, а ветренпчно коло на крову терасе, која завг илазнмо на собу телеграфом т« pace на утс у Kojoi банаг где су смештене н друге вом систему намештено је истом спрату на^ абдевен како са а изглед са тежи на rpe6efOдаље cp?'/l/"' у Bnh'V' ‘ :