Дело

268 Д Е л 0 и само би се могло пожелети да у свему томе успе што пре, стојећн и па другом положају, у коме би имао могућности да урадн све што је потребно за опсерваторију. У великој опсерваториској башти виде се разна одељења са многим и разноврсним справама за мерење температуре ваздуха и земље и за мерење зрачења. Г. Недељковић је усвојио француски систем за термометарске заклоне. Ту смо нарочито видели два стуба са актинометрима: днректним и аутоматичким (Ришаровог сиетема). За тим смо видели један простор ограђен жицама, где су смештени термометри за мерење температуре површнне земљине. Сви они стоје у цевима по Ламонтовом систему почев од 0 м. до 24 метара дубине. За жалењеје што су они у томе напреднији од нас, јер код нас најдубљи термометар стоји иа дубини од 2 метра. Сем тога на ограђеној ливадн налази се много термометара максимума н минимума: по певршини земље, у песку н па песку положени и... сада нам, добри Боже, номози... све те термометре сваког часа дању и ноћу читати!!! Та ко може то савладати? To су нарочити посматрачи, ђаци и др., по четворица који станују у Опсерваторији, а плаћени су по 40 до 60 динара месечно. Када ми је г. Недељковић ово испричао, узвикнуо сам, ударившп једну руку о другу над својом главом: брате, зар се не бојите да ћете се удавити у бројевима?! Изгледа да се не боји, јер је већ покренуо издавање билетена, чнје уређивање и издавање доиста му на похвалу служп и ја тврдо верујем да he због овпх успеха његових п Краљ. Српске Опеерваторпје, Њ. В. Краљ прихватити у своју заштиту опсерваторију и да he се буџет опсееваторије мога поштованог колеге осетно повећати, сматрајући то питање као прву потребу те опсерваторије. Сем метеорологије мој се пријатељ Недељковић бави још и астрономијом... Та он је пре био астроном него метеоролог. Учени днректор био је у Паризу ђак Lowy-ев, Mascart-ов идр., н у његову похвалу буди речено, тамо се у Паризу на његово знање, труд, извесно, више полаже него ли у његовој отаџбпни {to, inter parentesem, није никаква новина у животу). Недељковић је професор Астрономије на београдској Великој Школи и с тога налазимо у опсерваторији неколико астрономских справа. Тако у башти опсерваториској налазе се две прмземне зграде астрономске. Десно је павиљон меридијански а лево алтазимутски. У меридијанском павиљону налазп се мали пасажник,