Дело

274 Д Е Л 0 Сент-Андреја је стара варош и ностанак јој датира још из времена кад су Римљани обладалп Панонијом. Тада је на Дунаву било подигнуто неколико знатних утврђења за одбрану римских земаља од упада германских чета, Тада је, по сврј прилици, постала стара Florentia на месту данашње Сент-Андрејо, а остатци те вароши, вели писад, налазе се join и данас. За тим се прелази на Сент-Андреју у средњем веку, када су земље, у којима се она налази, биле поприште најезда разних народа. У таким тешким приликама страдале су и богате римске вароши, па је, без сумње, и стара Florentia порушена. На место богатих н напредпих римскпх градова, подизали су дивљи Хуни и Авари своје колибице, а иаместо обрађених поља видела се свуда пустош и згариште. Тај је период требало писац јаче да истакне, кад је већ опширније говорио о тим земљама иод Римљанима и у парочитој слици иредстављао богаство и напредак некадашње Florentie. He зна се да ли је Сент-Андреја иостојала као варош у Средњем Веку, ма да се помиње за врсме нашег деспота гБурђа Вуковића. Али се позитивно јавља с иовим пменом крајем XVII века. Постанак тог новог имена писац објатњава овако. Join у XI веку угарски краљ Андрија подигао је манастир близу данашњег Вишеграда и noсветио Св. Андрији Првозваном. Кад је после Косовске битке, а нарочмто после пропасти српских држава, српски народ почео прелазити на другу страну Саве и Дунава, подигнута су многа нова насеља. На месту старе римске колоније Florentiae и у близини манастира Св. Андрије подигла се нова варош, која је добила име тога манасткра, име оснивача манастирског, а на то је утицало и име Св. Апдроника, првог хришћанског епископа у Панонији, који је у народу прозван Св. Андрејаном. Тако је Сент-Андреја дочекала и сеобу под патри.јархом Арсенијем III Црнојевићем 1690 године. Она је гшстала средшптем за цсо српски народ, који је у новим земљама хтео наћи уточшпта и заштите. Њен значај огледе се и у томе, што је столипа патријаршиска била у прво време у Сент-Андреји. Ово време изложио је писац, .можда и сувише, опширније, али је лепо истакао поједине моменте из тадашњег културног живота срнскога народа, обележивши његово душевио и материјалпо стање. Тада је Сент-Андреја била на далеко чувена са своје трговине и заната, а и просветне прилике нису биле лоше. У самој вароши било је седам дркава, а поједини крајеви вароши добилн су имена неких