Дело

КРНТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 275 » • места из Србије или других српскнх крајева, одакле су се, ваљада, досељавали. Почетком XIX века добила је Сент-Андреја гимназију и препарандију, која је доцније премештена у Сомбор. Све до седамдесетих година прошлога века, Сент-Андреја је била на гласу, али отада почиње вагло опадати, Писац је покушао да нзнесе узроке том опадању, али их није довољно истакао и објаснио. Даље се у књизи налазе и имена владика будимских, ма да се не види кад је столнца епископска премештена из Сент-Андреје у Будим. Исто тако поменутн су и директорн и учитељи у сент-андрејској српској основној школи, а изнесене и неколнке биограФије знатнијих људи, који су рођени у Сент-Аедреји. На послетку је писад дао неколико цртица моралних п духовних особина старијих и данашњих Сент-Андрејаца. Као год што писад није могао да брани Арсенија III Црнојевића за сеобу у Угарску, тако исто су му и оне особине лојалности и љубави, које су СентАндрејци осећали према цару и војсци, могле изостати. На неким местима писац је унсо иоједине догађаје опширније, као нпр. дочек Калајев у Сент-Андреји, јамачно да би истакао познату недоследвост и несталвост Калајеву у додндјем раду. Требало је више казати и о данашњем стању Сент-Андреје. Писац је марљиво н с великом љубављу радио иа прибирању свега онога што се тиче места, које су још раније истакли ) нашој литератури Лоаким Вујић, основавши тамо своје позоршите, и Јаша Игњатовић у CBojiiM успоменама о Сент-Андреји. Ова ће књига интересовати свакога, који жели да позна што боље прошлост нашега народа, а нарочито Србе у крајевгша преко Саве и Дуиава. Види се, да се писад журио да књига буде готова што пре, те је штампана с многим штампарским погрешкама. Али исто тако има и маого стилистичких и граматичких догрошака, што нијс морало да буде.