Дело

КЊИГА 28. ДЕЛ О Септндшар, 1903. год. У НОЋИ 111та то прича стара бајка,> Стара гатка из давнине? Тол’ко сам је ноћи видла У сенима месечине, Кад се проспе светлост њена Кроз светнла божјег двора! He трепери. Мирно стоји Тугујући одозгора. Ал' куд светло своје стере Стварају се слике чудне: Замци древни, rope кршне И градине многољудне; Причиња се, привиђа се Слика света сананога, Оживела маштом мојом Из свог мира тајненога. Шта то прича стара бајка, Тужна гатка по сто пути? Тол‘ко сам је ноћи чула Као уздах откинути Што задрхти! Тол ко ноћи Јавила се оку моме Као звезда која пада, У понору незнаноме Да распрсне. Тол’ко ноћи Врелом сам је усном пила Кад ко суза с ока надне... Као да би моја била! CBECKA 3. Дело књ. 28. 19