Дело

300 Д Е Л 0 газда Симо пред газдиницу и она би му пружила чистуг опрану кошуљу и чисте гаће, које се бијелиле попут снијега и некако мирисале чпстотом, да преобуче. Тада су обоје сједали на шилту и она му је лагано облачила нову антерију, сапучала тозлуке на новим чакширама и опасивала га тешким, црвеним појасом, који се четири пута морао обмотати око њега. По томе се измицала мало и, скрштених рука, гледала га тако обучена, наслађујући се њиме, па би оиет приступила да му рашчешља просједи, густи перчин и устакне на главу нов, мркајаст фес, са велпком, модром китом која му се спуштала готово до на плећи. — Баш си ми кршан! — говорила је тада, пољубивши га опет и окрећући му кундуре, да згодније увуче ноге у њих, па га је пратила до на врата и дуго гледала за њим, како се гега, опирући се на свој дебели, кукасти штап. Газдиница Анђа остала би дуже на вратима, те гледала и друге како пролазе. Хтјела је зар знати колико је ко побожан и ко чешће похађа цркву, иа је једнако гледала и кршне, здраве момке како, л^епше и чистије обучони, очешљани, уфитиљених брчнћа и заглађених солуфа иду, обазирући се на сва врата, на све стране п побожне старице, како, прекривене чистим, бијелим округама преко главе, тетурају, носећи свака у јаглук умотан по струк босиљка, да јој мирише у цркви. Тек пошто је ноге заболе, затворила бк врата и враћала се у собу, да се и сама обуче и намјести. Обуче II она кошуљу са свиленим, провидним рукавима, што су при дну златом извезени; нову ђечерму,. широко разрезану на прсима, да јој се бујне дојке још јаче истакну и да се бод>е виде кроз танку кошуљу; најпошље обуче кумашли димије и умпје се миришљавом водом, у којој је преноћила читава руковијет босиока. — Стојане, пеци кахву! — заповједала би Стојану и опет изашла на врата, да дочека газда Симу, да прими нафору из његове руке и пољуби га у образ, па да се опет с њиме врати у собу. — Дај кахву! — вели тада газда Симо, отхукујући од умора и размазујући по челу онај зејтин, којим га је