Дело

СТОЈЛН МУТИКАШЛ 301 non у црквп премазао, па одмах потеже духанкутију и замотаје први цигар одјутра. — Лијепо су данас ђечица пјевала, — почне причати, прихватајући кахву, — а лијепо је и non Тодор служио, само га грло издало па шишти к’о обатаљена борија... II, настављајући причање, пружи Стојану кључе да отвори магазу, па се најпошље и сам дпгне и одгегуца тамо. Тада чаршија почне да врије! Сељаци и сељанке, обученп у празнпчно рухо, окићени калопером, невеном и нојевим пером, крећу из цркве п застају по дућанима, да напазарују што им треба. Сваки дућан и магаза препуне се. Ту се граје, виче, погађа, псује. Дућанџије стану на ћефенке или na врата, па хвале евоју робу, показују је и куну се по стотину пута, да све на штету дају. Шегрчад им циче, врте се између муштерија и полагују, а сељаци пипају ствари, врте главама и сашаптавају се међу собом. У поиеким дућанима, гдје су трговци млађи и нежењени, највише је женског свијета. Младе сељанке заилазе туда, завирују разне цвјетове, огледалца, кутије, минђуше и округе, а дућанџија се врза око њих, показујући им све новије и новије ствари II обавијајући коју руком око паса, или штипкајући је за једре мишице, за дојке, за подвољак. Смију се, кикоћу и он и оне, па им се смијех чује на далеко кроз чаршију. Око свију дућана и магаза веру се и други, беспослени сељаци, привирују унутра и старају се, да се користе газдином запосленошћу, да дохвате коју ситнију или крупњу ствар, па, гуркајући је у њедра или под мишицу, да стругну даље мирно и безбрижно, правећи се невјешти свему. Понеки од љих мотају се и око миришљавих газдинских авлија n, кришом просппајући жито, маме газдинске кокоши, па их полако узимају и носе даље, уз чаршију, да продају као своју муку. Читава чаршија оживела, па се миче, врије, хучи, — ни налик на ону стару чаршију. И дућан газда Симе напуни се, те мушка и женска чељад готово даве једно друго. магази, на вратима и пред вратима нагрнуо свијет, иа стењу, гуркају се,