Дело

302 Д Е Л 0 вичу, штипају се. Газда Симо подрвенио у лицу као маков цвијет, крупне капље зноја циједе му се низ нос и падају на бркове, па се окреће на све стране, погађа се, послужује. Око њега разбацане разне ствари: шалови, мараме, ботана, пешкпри, све у нереду, а Стојан једнако вади из рафова нове и додаје му. За дивно чудо и газди се некако одријеши језик, међу толиким свијетом, па говори, дречи, говори, никада не престајући. Једноме сељаку, на пример, треба ботане и газда му је непрестано гура пред очи и хвали. — Ово је, — вели малко промуклпм гласом, — ннглешка роба, прешла је преко три дењиза1 док је впђе дошла. Ама је роба, брате! Да те носи десет година, па да се никад не раздере. Ко гвожђе! Опанке би смјео од ње начинит' а камо ли гаће и кошуљу. И почне се цењкати са сел>аком, заклињући се свим свецима и црквама на свијету да јефтиније ботане нико нема, док најпошље не прихвати за аршпн и припреми се да мјерп. — Колико ћеш аршина? — пита. — Двадесет и два, — вели сељак. — Добро... Ама ти велим, нећеш се покајатп! Халалићеш ми сваку пару и благословићеш ме по стотину пута. Види само, како је дебела и тврда!... Ево: аршин, два, три, четири, пет, шес’, седам, осам... Газда Симо застане с мјерењем, поглади се по перчицу и одахне. — А је ли вам одавно пало кише? — запита. — Није, вели сељак. — Наљутио се Бог на наске, па пеће да пушћа и све жито пропаде... — Штета, штета, брате! — дочека газда. — Додијала ова суша и хајвану и инсану, па се живјет’ не може... А да пане добра киша све к'о да би се наново родило! Ево: десет, једана’ес', дванаес... — Измјерио си два аршина мање, — шапну Стојан на ухо газди, пошто је измјерио и хтио да откине. — Шут’ копиљане! — оштро прошапта газда и зврзну га аршином по глави. — Зар ти знаш боље од мене? 1 Mope.