Дело

340 Д Е Л 0 моменат, кад треба посматрати живот старе Француске са потпуном непристрасношћу. Тиме је правио алузију на теорије о победи и пореклу племства и постанку трећег сталежа, које су у 18 веку заступалн Буленвилијер и Мабли. Пзмеђу Гизоа н Маблија лежи читав свет нових идеја и нових радова; Мабли се мало занимао анализом докумената, док је Гизо читао прво оригиналне текстове, затим модерну литературу — нарочито немачку — па по томе створио теорију, али је нпак био под утицајем Маблпјевим и политичкнх философа. Гнзо је поставио циљ, да изнађе, како су се слободне, аристократске и монархиске инстптуције у Галији дошле из Немачке. — Плод његових предавања на Сорбони од 1828 до 1830 г. била је Histoire de la Civilisation en Europe et en France, depuis la chute de l'empire romaine.1 У свесцп o Европи, Гизо je иратио историју институција до 18 века, ау свесци о Француској само до Филипа Лепог (1285—1314) У овом је делу изнео не само иолитичке и друштвене институције, већ и установе црквене, покрет идеја п књижевности. Ово је дело израђено на основу извора и докумената; читаве су стране испуњене оригиналним цитатима и одмах ирокоментарисане. Гизо је, пзносећп резултате својпх научних истраживања објаснио, како је дошао до њих, показујући иут, којим треба да иде историчар. Што је оригинално у овој књизп, то је пажња, која је поклоњена цркви: Гизо је појмио, да је религиско осећање бнло бптни услов средњевековне цивилизације. Псто је тако дао доста великим људима, које су историчари 18 века запостављалп. Гизо је сам од историчара философа који је мишљења, да велики људи могу утицати на друштво и преобразити свет.- Овако је схватање појмљиво, јер је Гизо био сувременик Наполеонов, па није могао гледати у Наполеону само продукт Револуције, а у царевпнп резултат фаталних сила. Ове вође људи велике су нарочито стога, што се њихов ђеније стара, 1 21 Предавање његово на Сороонп 1828 о исторпји цивплпзације у Европи, п 1858—30 о исторпји цпвплпзације у Француској изишла су први пут под иасловом: Cours d’histoire moderne, подељена у два засебна дела: 1. Histoire de la civilisation en Europe depuis la chute de l'Empire romaine, n 2. Histoire de la civilisation en France depuis la chute de l'Empire romaine. 2 Впктор Кузен y делу Principes de la Philosophie de l'histoire (1827) дао je битно место „шефовпма.“ По њему je историја драма, у којој ваља разликовати роле „масе“, која пспуњава позорнпцу, n „шефоваи, који говоре и геетикулирају.