Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 339 sur l’Histoire de France, где je први пут систематски пзложио своје теорије о расама и о постанку трећег сталежа. Овим је делом завршпо Тјери своје Херојске Приче и ударно другим правцем: сада се одао студирању комуналнпх институција. Гизо га је 1836 био одредио, да управља публикацијама неиздатих докумената, која се тнчу историје трећег сталежа. Ово је имало на Тјерија веома великог утицаја: он се сад потпуно ослободи младалачких политичких страсти п напусти своју теорпју о расама, тврдећи, да је са постанком феудалног режима нестало у Галији разлике у расама. Плод овог његова рада је дело Essai sur Г Histoire de la formation et des prog-res du tiers ćtat (1850). Ово ce дело састоји из две партије: једна је историја буржоазије и сталешкпх скупштина, од неуспеха комуналне револуције до победе апсолутне монархије. Ово је најбољи, а у исто доба и најоргиналннји део књиге, и до данас једини рад у оваком обиму о овоме предмету. Друга се партија бави комуналном револуцијом. Најважнија је тачка у овој партпји „табло старпх француских општина“, где је нокушано, да се старе оиштине класифпкују географски по своме постанку или по својој конституцији. Од свију партија овога делаоваје најпроизвољнија. Друга једна Тјеријева теорија има више изгледа да буде обновљена, a то је мисао о трајању римске општинске администрацпје у Француској, мисао, која се не може иримити као сасвим сигурна, нити опет одбацити као нетачна. Овим последњим делом Тјери, истина, није решио научни проблем, али је поставио основу за даљи рад у овоме правцу. Гизо (1787—1874) је био један од најсолиднијих и најенергичнијих научних раденика свога времена. Године 1823 издао je Essais sur 1’histoire de France pour servir de complement aux Observations sur l'histoire de France de l’abbe Mably. Penyтација Маблијева била je y to доба толика, да je Гизо хтео да стави своје дело под иротекторат тако великог човека, и ако је овај већ давно био умро. У том су делу ових шест есеја: 1. о муниципалном режиму у римској царевини \ века; 2. о noреклу и насељавању франака у Галији; 3. о узроцима пада Меровинга II Каролинга; 4. о друштвеном стању и политичким институцпјама Француске под Меровинзима n каролинзима; 5. о политичком карактеру феудалног режима; 6. о изроцима uoстанка цредставничке владе у Енглеској. У предговору је тврдио Гпзо, да се не занима сувременом политиком, и да је дошао