Дело

338 Д Е Л 0 Prance, а тада je и опет Мињ основао чувену штампарију, у којој је чнтав персонал свештеника радио на прештампавању Patrologies gresque et latine. Тада cy отпочели да пзлазе научни и стручни листови у којима су објављивани историски чланци и расправе и Мнститут је издавао своје Мемоаре. За историчаре средњега века отпочела је (1835) Biblioth£que de l'Ecole des Chartes, за нумпзматичаре (1836) Revue frangaise de Numismatque, a доцпије je (1844) основаи за археологе, филологе и оријенталисте Revue Archeologique. Историске су чланке доносили Journal des Savants, и Revue des Deux Mondes, y коме je Тјери отпочео нрве своје приче из доба Меровинга. По провинцијама буду основане провинциске Академије које отпочну издавати Мемоаре у њима су излазиле историске дисертације, а буду још основана и многа историска друштва. Од свију се друштава нарочито одликовало Друштво за Француску Историју. Сад ћемо прећи на велике историчаре овога времена, чији рад пада до 1848, и о њима ћемо нешто опшприије проговорити, јер су од много већег интереса за uac, него ли досада поменути. Огистен Тјери (1795—1856) постао је исторпчар читајући Шатобријанове „Мученике“, а псторичарску каријеру отпочео је студирањем енглеских револуција.1 Као новинар браниоје права „побеђених Гала“, и своје члапке у томе правцу скупио је и књигу Dix ans d’etudes historiques (1817—27). По томе je писао Lettres sur l'Histoire de France (1820—28), y којима ce више еминциповао својих политичких предрасуда и позивао на документа. Делом Histoire de la conquete d’Angleterre par les Normands (1825), задовољио je био укус тадањег доба, које је нарочито волело приче о биткама, нежне сцене и жпвописне описе. Он је ово дело написао под утицајем романа Валтера Скота. Ј форми приче развио је Tjepu у овом делу теорију о непрестаном конфликту између раса, и о сталности утицаја једне победе над друштвеним и политичким приликама једнога народа. Овим је делом постигнута гранпца, која дели историју од романа. За тим је иочео од 1839 до 1840 да публикује CBoie Recits des Temps Merovingiens, које ce одликују пријатним стилом, пријатном и наивном емоцијом, али са резервом треба примити историску вредност многих детаља. Године 1840 скупио је Тјери своје приче у једну књигу, и додао им је предговор Considerations 1 Плод је ових етудија Vue sur les revolutions d’Angleterre (1817).