Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 387 Ма колико да овн историчари имају великих погрешака, имају ипак и великих заелуга. Уметничко и литерарно осећање моћ уображења, помоћу које су често потчињавали реална факта својим личним утисцима, допустили су им у исто време да оживе прошлост, да јој даду њену праву боју, да је тако pehu учине очигледном, дајући јој рељефност и необичан живот. Поред свих политичких и религиских страсти, ипак су они успели, да дубоко продру у душу некадањих људи и да схвате психолошку и хуману страну историје. У опште је заслуга француских историчара, што су унели живот у историју, што су у историји тражшш људе место факата, и створили интелектуалну агитацију, плодну због велике колнчине нових погледа, општих идеја, које су често пута нетачне, али увек интересантне и духовите. Револуцију од 1830 сматрали су историчари за своју победу; Миње и Тјери изјавили су били, да велпка Револуција није довршила своје дело; она је трансформовала друштво, али нпје засновала слободу: година је 1830. и то учинила. Сад више ндје било „раса“, нити непријатељских иринципа. Псторичари, који су допринели, да ове идеје победе, дошли су били н на управу земље: Тјер, Гизо, Вигмен. иостали су министрп, Барант амбасадор. Дошавпш на владу, ови људи нису заборавили ни историју, која им је дала њнхову снагу, већ је њихова највећа жеља била, да спреме средства, да се историске науке развијају и да их што боље заштите. Јулска влада била је истински организатор историске науке у Француској. На првом месту држава је осигурала историји прво место у впшој настави и основала нове катедре на факултетима и у Француском Колежу. За тим буду разгранате и реорганизоване неколике специјалне школе (школа за источне језике, Ecole ties ehartes, осиована француска Школа у Атини 1846). Влада се стане бринути, да издаје научне публикације. Гизовљевом иницијативом отпочело је Министарство просвете да 1835 издаје Collection de Documents inedits relatifs a 1’histoire de France. Поред државе утркивали cy ce y активностп научна друштва и књижаре. Академија је отпочела од 1841 свој Recueil des kistoriens des Croisades, a под њеном заштитом иастави Пардеси Брекињијеву колекцију Diplomata (1835). Друштво за Француску Историју отпочело је 1835 своју колекцију хроничара и псторпчара француских. У исто су доба отпочели излазити Archives curieuses de l’Histoire de