Дело

РАЗВИТАК ФРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАФИЈЕ У НОВОМЕ ВЕКУ од ДР. ЈОВАНА Б. ЈОВАНОВИТ\А (НАСТЛВЛК) Ови су историчари припадали по идејама либералима, a no своме пореклу средњој класи, буржоазији, и желели, да она узме управу земље у своје руке. Готово су се сви бавили слободним професијама, били су адвокати, новинари и професори. Сви су се одушевљавали љубављу према слободи и љубављу према средњем сталежу; сви су се бавили историјом да оправдају наде и да утврде нозицију либералне партнје. Сви су они били на страни „побеђених Гала“ и тражили њихова историска права. Тада је владало мишљење да су Франци, као завојевачи Галије и победиоци Гала, били творци племства и француске државе, и Велнка Револуција је сматрала као ослобођење побеђених Гала од франачких победиоца. Гизо је у спису „о влади Француске после Рестаурације“ (1820) овако окарактерисао Револуцију: „Револуцнја је била рат, такав рат, за какав свет зна, да је могућ само међу страним народима. У времену нешто внше од тринаест векова француска је имала две револуције: народ победилац и народ побеђен. Више се од тринаест векова борио побеђени народ, да збацијарам победилачког народа. Наша је историја историја ове борбе. За наших дана била је одлучна битка: она се зове Револуција.“ Напослетку, либералним темпераментом ових историчара, објашњава се њихово нарочито интересовање за историју Енглеске, отаџбину и узор установа, које су ohii волели.