Дело

клн и син 335 се нпшта не чу с мора — ни гласка ни шума од пада кановог. Само су валови и даље шумили и зукали своју дивљу песму. Дуго је гледао Толаик Алгала доле у дубину и најзад гласно уздану: „Алах подари и мени тако снажно срце!“ Затим га нестаде у ноћној тами. ....Ето тако је умро кап Мосолајма ел Асваб.... а у Криму постаде кан Толаик Алгала.